„UniCredit Banka prva je komercijalna banka u Srbiji i slobodno mogu da kažem i lider koji je prepoznao značaj i potencijal energije vetra, te smo zaista ponosni što brojni međunarodni partneri prepoznaju našu ulogu, a među njima i Fond „Green for Growth“. Naš cilj je da klijente podržimo da obezbede svoju samostalnost i stalnu energetsku sigurnost, a sve to poštujući određene etičke norme. Težićemo da širimo našu paletu proizvoda i usluga u ovoj oblasti kako bismo ostali prepoznati od strane zajednice, kao što je i sada slučaj sa finansiranjem energije vetra.“
Ovim rečima Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke počinje razgovor o temi koja je sve više u fokusu kompanija. Ova banka je prepoznala potencijal i važnost zelene ekonomije, kroz finansiranje, kao i u edukaciji.
„To se posebno odnosi na saradnju koju imamo sa našim klijentima, koje ne samo što finansiramo kroz projekte i oblasti zelenog poslovanja, već kontinuirano edukujemo i savetujemo kako da budu samoodrživi i kako da što jednostavnije prođu kroz zelenu tranziciju“, ističe naš sagovornik, koji je u avgustu 2021. jubilarne godine za banku koja posluje 20 godina, imenovan za prvog čoveka UniCredit Banke koja je među pet po tržišnom učešću u Srbiji.
Kako biste ocenili poslovanje banke u poslednje dve godine. Šta se definisalo kao pandemijski trendovi u bankarstvu?
Pandemija sa kojom sada već treću godinu živimo, bila je jedan veliki test ne samo za tržište finansija, već i za celu privredu, koji je i više nego uspešno položen. Iako je prvi talas pandemije stigao naglo i neočekivano, on je na neki način naterao celu industriju da izađe iz okvira ustaljenog, preispita svoje načine rada, a možda i sve nas pogura da, ne samo ubrzamo digitalne procese, već da digitalizaciju stavimo u fokus svog razvoja. Naše prethodne dve godine, bez presedana, bile su dobre. UniCredit Banka i dalje je prepoznata kao banka sa stabilnim i predvidivim modelom rada i to je ono što je klijentima najvažnije, jer kada upravljate nečijim novcem i finansijama, stabilnost i poverenje idu ruku pod ruku.
Koji su trendovi možda i ubrzani?
Iako pandemija nije donela previše epohalne promene u našu industriju, neke trendove jeste ubrzala i nametnula kao neophodne ne samo za budućnost, već i za opstanak tržišta finansija, a definitivno je dala veliku priliku da se pokaže jedna druga strana bankarstva. Tokom protekle dve godine, ceo bankarski sektor pokazao je svoju humanu stranu, kao i koliko je značajna njegova uloga u očuvanju stabilnosti privrede. U prvim mesecima pandemije potrebe društva su stavljene iznad pojedinačnih interesa i verujem da su klijenti to i prepoznali. Samim tim verujem da će to i ostati ne kao trend, već kao novoustanovljeni princip i pogled na celu bankarsku industriju, to jest da je reč o industriji koja pruža privredi neophodnu podršku za napredak, a društvo predvodi ka zelenoj tranziciji.
Prošla godina je bila naročito u znaku konsolidacije i pregrupisavanja u pozicioniranju na bankarskom tržištu. Kakvi su dalji planovi, ogranski rast ili?
Proces konsolidacije bankarskog sektora nije ništa novo i neuobičajeno. Zapravo, on je neprekidan još od kada smo mi stupili na lokalno tržište, odnosno od 2000. godine, a poslednjih godina taj proces je možda samo vidljiviji. Mi u UniCredit Banci na promene na tržištu gledamo kao na indikator atraktivnosti lokalnog privrednog ambijenta. Sve banke bi trebalo trenutne promene na tržištu da shvate kao priliku za unapređenje kvaliteta usluga sektora i priliku za pažljivije osluškivanje potreba svojih klijenata i samim tim da tu pronađu svoju šansu za kreiranje ponude i usluga koje su i klijentima i tržištu baš u tom trenutku potrebni. Ko se bude vodio sistematičnim i odgovornim pristupom podacima i zadovoljstvom svojih klijenata, ne treba da se plaši promena.
UniCredit Banka ostaće okrenuta organskom rastu, kao i sve ove godine, fokusirana na strateški plan naše Grupe do 2024. godine. Ciljevi su ambiciozni i lično sam uveren da ćemo uz kompetencije naših zaposlenih, koji su glavni stub našeg poslovanja, te planove pretvoriti u realnost. Na kraju, ne isključujemo ni mogućnost i neorganskog rasta.
Andrea Orćel, izvršni direktor UniCredit Grupe, predstavio je strateški plan za naredne tri godine. Šta će to konkretno podrazumevati na nivou Grupe, a šta u Srbiji?
Plan naše Grupe koji simbolično nosi naziv „UniCredit Unlocked“ predstavlja strategiju za otključavanje potencijala na tržištima na kojima UniCredit posluje, kako u regionu tako i lokalno u Srbiji. Cilj nam je da našu mrežu od 13 banaka u okviru UniCredit Grupe učvrstimo kako bismo bili banka evropske budućnosti. Kao što je najavljeno, plan je zasnovan na fokusu ka klijentima koji predstavljaju centar svega što radimo, dalja digitalizacija proizvoda i usluga i osnaživanje zaposlenih kako bi iskoristili sav svoj potencijal i kako bismo bili što efikasniji u donošenju odluka.
Mi u Srbiji težićemo ka tome da klijentima ponudimo najbolje moguće iskustvo, najinovativnije proizvode, najbolju uslugu i savete kada dolaze u našu banku. Nastavljamo sa ulaganjem u naše zaposlene koji su prva linija i lica banke, u ljude koji najbolje poznaju naše klijente, a kako bi bolje razumeli njihove potrebe i pružali podršku u svakom trenutku. Ono što se menja zapravo je, kako mi u UniCredit Banci kažemo, da je sada stigao trenutak da od rada sa digitalnim alatima pređemo na „život sa digitalizacijom“. To ne znači samo ulaganje u digitalizaciju, a koje će u naredne tri godine na nivou Grupe biti čak 2,8 milijardi evra, već to znači i podsticaj i afirmaciju postojećih kadrova da digitalizaciju uvode u ranije modele rada i svoj način razmišljanja, kao i kroz privlačenje novih, najboljih, talenata u oblasti digitalizacije.
Bankarske usluge bez odlaska u ekspozituru su neminovnost. Da li ste zadovoljni tempom prihvatanja mbanking usluga?
Bitno je da se odmah naglasi da digitalizacija ne znači početak kraja ekspozitura i tradicionalnog bankarstva, situacija je zapravo potpuno suprotna s obzirom da su ova dva modela rada komplementarna. Krajnji cilj je da se unapredi i poboljša način na koji se usluge isporučuju. Digitalizacija svakodnevnog transakcionog bankarstva predstavlja imperativ razvoja, tako da kontinuirano nastojimo da pojednostavimo, optimizujemo i ubrzamo procese, a usmerimo ulogu koju imaju ekspozitura i lični bankari ka tome da u većoj meri budu savetodavne.
Svake godine se povećava broj klijenata mlađe populacije, šta ste prepoznali kao njihovu potrebu za uslugom banke?
Mlađa populacija je jako važan segment našeg poslovanja jer osluškujući njihova očekivanja koja imaju od banke, pomažu nam da razumemo koje su im potrebe, u kom pravcu treba da razmišljamo i šta bi trebalo da menjamo. Mladi prepoznaju UniCredit kao banku po svojoj meri koja ih prati u njihovom razvoju, prati njihov put i vrednosti.
U Izveštaju o potrošačkom bankarstvu EPAM-a koje je objavio „The Financial Brend“, a na šta su ukazali anketirani klijenti, jeste da uprkos sve većem korišćenju digitalnih usluga, lični kontakt sa bankarskim službenikom i dalje je u prednosti. Kako razvijati taj segment usluge? Bezbednost i sigurnost transakcija je prepoznata kao najveći izazov.
Uvođenje digitalnih usluga ne bi trebalo da prekine kontakt klijenata sa bankarskim službenicima, već naprotiv da ga pojednostavi, ubrza i ojača, da dovede do toga da se, recimo, smanji nepotrebna birokratija ili čekanje u redovima, te samim tim klijentima obezbedi efikasnija usluga. Kako je u decembru najavljeno, kroz izlaganje našeg novog strateškog plana „UniCredit Unlocked“, a čija implementacija će obeležiti naredni period, sve promene koje budemo uveli uticaće na to da našim klijentima obezbedimo bolje usluge i proizvode. Za ovu godinu zadali smo sebi cilj da se još više digitalizujemo i unapredimo, a fokus svih promena biće na tome da našim klijentima bude omogućen personalizovan pristup, da razumemo njihove individualne potrebe na mnogo bolji način kako bismo donosili odluke koje će upravo njima bolje služiti da izaberu najbolji put za sebe u svakoj sferi poslovanja i delanja.
Kako inflacija utiče na poslovanje bankarskog sektora?
Pandemija virusa korona uticala je na pokretanje svetske krize koja se ogleda pre svega u poremećajima lanaca snabdevanja i rastu cene energenata, a takođe i pojavi inflatornih pritisaka na globalnom nivou. Na te pojačane inflatorne pritiske, centralna banka kontinuirano i promptno reaguje adekvatnim merama monetarne politike, te je uprkos nepredviđenim okolnostima, u Srbiji očuvana stabilnost kursa dinara prema evru, a to je snažan faktor cenovne stabilnosti. Mere koje su NBS i Vlada preduzeli u prethodnim godinama dale su rezultate i pomogle su nam da krizu pokrenutu pandemijom dočekamo znatno spremniji i sa manje negativnih efekata po privredu i stanovništvo, a samim time i banke.
Američke Federalne rezerve FED su donele odluku da posle tri godine u martu povećaju referentne kamatne stope, a očekivanja su da će to učiniti Evropska centralna banka ECB. Kako će se to odraziti na klijente kompanije i stanovništvo u Srbiji i na već postojeće dugove, ali i nove kredite? Da li je realna opasnost od novih nenaplativih kredita?
Takav stav Američkih Federalnih rezervi naišao je na veliku reakciju u finansijskom svetu, jer bi podizanje referentne kamate u SAD moglo da ima znatne negativne posledice na zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima, a naročito usled suočavanja sa posledicama uticaja pandemije na ekonomska kretanja. Kako se moglo čuti i od naših zvaničnika, Srbija nije u toj grupi zemalja jer je udeo dolarskih kredita znatno smanjen proteklih godina. Da bi se bilo kakav sud doneo, svakako je potrebno sačekati da FED iznese jasno svoje planove u vezi sa tom odlukom. Narodna banka Srbije naglasila je da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i krajem godine iznosilo je 3,4 odsto, što je dobar oslonac za bilo kakvo dalje kretanje i nove okolnosti na tržištu. Naši klijenti od nas u svakom trenutku mogu očekivati podršku i transparentnost, a veoma je bitno da ukoliko se suoče sa problemima u otplati kredita, brzo ih i prijave jer svako odlaganje može samo produbiti probleme.
Rast je broja odobrenih keš kredita, s jedne strane, dok s druge, opada broj kreditnih kartica. Da li su ova statistička kretanja na nivou bankarskog sektora Srbije karakteristična i za klijente UniCredit banke?
Na osnovu podataka NBS, na kraju predhodne godine, od ukupnog broja kredita 61 posto su keš krediti, što predstavlja dalji rast na nivou bankarskog sektora, s obzirom na činjenicu da su u prethodnom periodu bili oko 56%. Keš i refinansirajući krediti su poslednjih godina posebno interesantni, jer za klijente nema ograničenja za šta žele da koristite novac. Dodatno, dogodilo se da stvarno imamo istorijski najnižu referentnu kamatnu stopu, te su i kamatne stope kod banaka povoljnije.
Naravno da je situacija i našoj Banci slična kao i tržišna što se potražnje keš kredita tiče, ali bih zaista istakao da se klijenti odlučuju za kreditnu karticu ili kredit u zavisnosti od njihovih individualnih potreba. UniCredit Banka je prepoznatljiva na tržištu po jedinstvenoj ponudi kreditnih kartica jer svaku kupovinu možete da podelite na 3, 6 ili 12 rata bez kamate na svim prodajnim mestima u zemlji, inostranstvu, kao i prilikom onlajne kupovine.
__________________________
Prikupljeno 13 miliona dinara
Društveno odgovorno poslovanje je postalo način rada. Vi ste dve decenije poslovanja u Srbiji obeležili kampanjom „20 godina se trudimo da zajedno pokrenemo dobre stvari“. Koliko toga ste pokrenuli i tek nameravate?
Naša jubilarna godina i kampanja koju smo simbolično nazvali „20 godina se trudimo da zajedno pokrenemo dobre stvari“ nisu slučajno posvećeni temi održivosti i očuvanja životne sredine. UniCredit Banka je tokom novembra i decembra 2021. godine u okviru ove kampanje od svakog realizovanog keš kredita i kredita za obrtna sredstva u vrednosti većoj od 200.000 dinara, izdvajala 2.000 dinara. Tokom dva meseca trajanja kampanje ukupno je prikupljeno više od 13 miliona dinara, a koji će tokom ove godine biti uloženi u projekte unapređenja zaštićenih područja i očuvanja bio-diverziteta na teritoriji naše zemlje.
Projekat podrazumeva podršku unapređenju očuvanja flore i faune, prirodnih staništa životinjskih vrsta, ali i poboljšanja turističkih kapaciteta i popularizacije zaštićenih područja. Među područjima koja će biti podržana su: nacionalni parkovi Kopaonik, Đerdap i Fruška Gora, specijalni rezervat prirode Peštersko polje, spomenici prirode Slapovi Sopotnice, Lisine, Resavska pećina, Zvezdarska šuma, Bajfordova šuma i specijalni rezervati prirode Carska bara i Karađorđevo.
__________________________
Profesionalni izazov
U avgustu ste došli na čelo banke koja zauzima peto mesto na bankarskom tržištu po visini bilansne aktive. Šta ste zacrtali kao svoj lični profesionalni plan na mestu predsednika Izvršnog odbora?
Za mene je ovo svakako jedan novi profesionalni izazov i odgovornost koju preuzimam. Imam priliku da rukovodim bankom fantastičnog potencijala i moje kolege i ja fokusiraćemo se da ga u potpunosti otključamo i realizujemo interni potencijal. U ovoj godini naš cilj je da povećamo klijentsku bazu, nastavimo transformaciju ka daljoj digitalizaciji koja treba da unapredi korisničko iskustvo, ali i da ostanemo ključni partner privredi i državi u kapitalnim projektima. Banka će imati ključnu ulogu u podršci klijentima u održivoj tranziciji doprinoseći boljem društvu i zajednici u kojoj posluje. Uveren sam da će sve navedeno dalje osnažiti naš efikasni biznis model po kome smo prepoznatljivi na lokalnom tržištu.
