Rad u kancelariji smatra se prednošću kada se poredi sa teškim uslovima rada u fabričkim halama, na otvorenom, u rudnicima, u operacionim salama, za volanom… Rizici kancelarijskog posla koji, ipak, posto-je, mogu negativno da utiču na zdravlje kancelarijskih radnika, dovedu do bolnih stanja, dugotrajnih bolo-vanja, posledica za čitav život.
Najvećih opasnosti stalne vezanosti za sedeći položaj za radnim stolom uglavnom smo svesni. +-Koštano-zglobni sistem prvi je na udaru, posebno ukoliko ergonomski uslovi nisu ispoštovani. Odnos visine stola i stolice obično nije prilagođen visini svakog radnika ponaosob, stolice su često neudobne, prostor za rad mali… Sedenje i pokreti u takvom okruženju počinju da prouzrokuju bolove koji zahtevaju upotrebu analgetika. Produžena bolna stanja dovode do povećanog stresa, mentalnih problema, nezado-voljstva i loše atmosfere na poslu i u porodici. Ugroženi radnici pokušavaju da reše problem pomoćnim i alternativnim metodama, od kojih su se kao uspešne pokazale nameštanje atlasa, akupunktura, masaže… Mišići koji su izloženi ponavljanim pokretima i nepravilnom položaju tela takođe stradaju.
Savremene kancelarije povećavaju i rizik od drugih bolesti, među kojima su česte upale disajnih organa, alergije, problemi sa sinusima. Loša klimatizacija i ventilacija, boravak više osoba u istom prostoru i elektronski smog čine da vazduh koji se udiše bude nepovoljne vlašnosti, zasićen prašinom, zagađen bak-terijama i virusima.
Ukoliko je posao kancelarijskog radnika vezan za stalno gledanje u ekran, potrebna je dodatna pažnja za izbegavanje oftalmoloških oboljenja. Preterano izlaganje jakom veštačkom osvetljenju povećava stres, umor, krvni pritisak, prouzrokuje glavobolje.
Nedostatak kretanja u većem delu dana nepovoljno deluje na srce, krvne sudove, snabdevenost tkiva kiseonikom. Cirkulacija je usporena, a telo je često satima u neprirodnom položaju kojeg osoba nije ni svesna sve dok se problem ne pojavi.
Kancelarijski radnici obično su skloni i lošim navikama korišćenja grickalica, koje im daju snage u slučaju stresa ili gladi. Neke osobe čitave obroke zamenjuju nezdravim alternativama, što dovodi do gojaznosti, dijabetesa tipa 2, čak i povećanog rizika od pojedinih vrsta karcinoma.
Kancelarijski posao lako se, za razliku od nekih drugih, „odnosi kući“, pošto se ono što nije završeno može nastaviti na laptopu ili kućnom kompjuteru. Opasnost od ovakve navike na duži rok čini da se sve negativne osobine kancelarijskog posla produže i umnože.
Zanimljiva zapažanja tiču se i savremenih metoda aktivacije kancelarijskih radnika, sa ciljem da se iz post-ojećih okolnosti izvuče maksimum. Sastanci timova, zahtevi za identifikaciju sa misijom kompanije, motivacione obuke i druge inovacije iz domena psihologije rada pojedine radnike čine lažno pozitivnim, a u suštini deprimiranim zbog toga što teško ispunjavaju zahteve za kolektivno zadovoljstvo koji se pred njih postavljaju.
