“Pored svih trofeja (a mnogo ih je) koje sam osvojio u karijeri, moje najveće dostignuće je drugo mesto u Premijer ligi sa Mančester Junajtedom”, rekao je 2019.godine Žoze Murinjo.
I svi su mu se smejali. A sada ti isti, znaju šta je Murinjo u stvari rekao.
Klub koji je najslavnije godine imao u eri Ser Aleksa Fergusona i dalje traži tog ‘mesiju’ koji će klub vratiti na čelo engleskog fudbala. Potrošili su gotovo milijardu funti u proteklih deset godina na nove igrače, menjali su trenere, a sada su u situaciji da posle dva poraza na startu prvenstva budu na začelju lige.
Junajted jednostavno muče problemi koji su iznad onih pitanja, ko će da me trenira, kakve igrače dovodim i ko mi je zvezda tima. U Mančesteru jednostavno ‘riba smrdi od glave’. Porodice Glejzer.
Glejzerovi: Od nekretnina do sporta
Glejzerovi su bogatstvo stekli u nekretninima, još 50-tih godina prošlog veka, kasnije su ulagali u bankarstvo, zdravstvo, medije (posebno televiziju), da bi 1995.godine ušli u sport kupovinom NFL tima Tampa Bej za tada rekordnih 192 miliona dolara. U kupovinu Mančester Junajteda ušli su kupovinom dela deonica, ali na nagovor sinova, Malkom Glejzer (tata) kupuje puno vlasništvo nad klubom 2005.godine.
Ser Aleks Ferguson govorio je da se Glejzerovi ne mešaju u njegov rad. Realno nije ni imalo potrebe, titule i novac su sami dolazili. Ali od odlaska slavnog menadžera, klub je u problemu zbog te tranzicije, a porodica se ponaša isto. Nigde ih nema.
“Ne možeš da se kriješ u Tampi”
Šta su stvarni problemi kluba, vidi se u izjavi Gerija Nevila, bivšeg igrača, sada sportskog komentatora, nakon poraza od 4:0 od Brentforda:
“Kada je biznis neuspešan, nisu igrači krivi, već vlasnik tog biznisa. To je jednostavno tako. Imamo stadion koji se raspada, a pre 20 godina je to bio najbolji stadion na svetu. Niko ne zna šta da radi u ovom klubu. Bankari su nadležni za fudbalski klub. Nemamo sportskog direktora. Ok je gledati kako igra tim, ali ove stvari moraju prve da se promene.”
Nevil kaže da je porodica Glejzer bes navijača u poslednjoj deceniji rešavala novcem, kupovinom novih igrača, sada taj novac niko neće, jer niko više ne želi da igra u ovom klubu.
“Glejzerovi su u Americi i sve napade preusmeravaju na ljude koji su ovde, njihove zaposlene. Oni treba da sednu u avion, dođu u Mančester i kažu kakav je plan. Ne možeš da se kriješ u Tampi.”
Prodaja, dok ima šta da se proda
Mančester Junajted i dalje je u vrhu liste najbogatijih klubova. Danas vredi nešto više od 4 milijarde dolara, a jedini je pored gradskog rivala Mančester Sitija i francuskog PSG-a koji je mogao u poslednjoj deceniji sebi da priušti pomenutih milijardu za nove igrače. Ali za razliku od druga dva kluba koji su bar dominirali na domaćoj sceni, Junajted od ere Fergusona ima FA kup, Liga kup i osvojenu Ligu Evrope (poslednje dve stavke sa Žoze Murinjom).
Malo. Posebno za navijače koji daju ogromne novce na skupe karte, dresove, gostovanja. Njihov bes je usmeren kao Glejzerovima. A porodica, kad već neće u Mančester, možda donesu odluku da dok još ima šta da se proda, to proda, a problem prepusti nekom drugom. Krajem prošle godine prodali su jedan deo akcija kluba, možda sada malo to i pojačaju.
Update: Dva dana po pisanju ovog članka, Bloomberg je objavio nezvanične informacije da Glejzerovi namervaju da prodaju manjinski deo akcija kluba. Britanski mediji javljaju u isto vreme da je za kupovinu kluba zainteresovan milijarder Ser Džim Ratklif.
