“Industrija osiguranja, slično kao i bankarska industrija, relativno dobro je preživela krizu. Štaviše, mislim da su ljudi shvatili prednosti korišćenja osiguranja u slučaju nastanka fat tail događaja (veliki šok niske verovatnosti)”, kaže za novi broj ‘Sveta osiguranja’ Vuk Vuković, doktorant Univerziteta Oksford i suosnivač i izvršni direktor Oraclum Intelligence Systems Ltd. Ova kompanija za obradu podataka sa sedištem u Velikoj Britaniji, koristi moć društvenih mreža, velikih podataka i mašinskog učenja za predviđanje ishoda izbora, kretanja na tržištu, potražnje za proizvodima i ponašanja potrošača.
“U brojim istraživanjima je dokazano da retki, ali štetni događaji poput potresa, poplava, požara i slično (prim. aut. ) koji sve više povećavaju potražnju za osiguranjima. Stoga svakako očekujem rast prihoda industrije. Osim toga, osiguravači su netom pre COVID šoka počeli snažnije investirati u digitalizaciju što im već sada daje povrate, naravno onima koji su se bolje prilagodili.”
Osiguranici očekuju da osiguravači bolje razumeju njihove individualizovane potrebe u obliku promene preferencija. U kom pravcu bi trebalo da idu promene i prilagođavanja?
Prilagođavanje se uvek traži, a potrošači u sferi osiguranja to traže prvenstveno kroz jaču digitalnu uslugu. Pogotovo nakon COVID-a gde je digitalizacija trend broj jedan. Slično kao i pojava fintech-a u bankarstvu, insurtech privlači sve više potrošača, pre svega zbog jednostavnosti same usluge, ali i nižih troškova. Osiguravači se, poput banaka, tome prilagođavaju, nešto više nešto manje uspešno, no oni osiguravači koji dobro shvate šta tačno njihovi potrošači očekuju od nove digitalne usluge, ostvariće značajnu konkurentsku prednost. U tom kontekstu ima itekako smisla lansirati sopstveni spin-off insurtech-a koji će privući nove klijente koji možda nikada ne bi uzeli klasičan paket osiguranja. Mi smo radili istraživanja uglavnom za fintech industriju i upravo su takve osobe primarna ciljana grupa.
Kakav je ekonomski potencijal saradnje industrije osiguranja i fintech-a?
Ta saradnja već postoji i pokrenuta je od strane fintech izazivača. Oni su ti koji su na krilima uspeha disrupcije bankarskih usluga krenuli da nude i usluge osiguranja. Insurtech je posledica. Industrija osiguranja taj trend treba da dočeka širom otvorenih ruku jer joj to istovremeno otvara put prema novim klijentima. Pogotovo milenijalskoj populaciji koja postaje sve prisutniji potrošač, jer ulazi u godine višeg zarađivanja, čime raste njihov potrošački uticaj.
Fintech kao sektor, posebno u kategorijama trgovačkih usluga i mobilnog bankarstva, stekao je nove korisnike zbog temeljnih promena u potrošačkim navikama tokom pandemije. Međutim, naišli su i na neočekivani tehnički pritisak kako bi zadovoljili rastuće zahteve korisnika. Prati li infrastruktura potrebe digitalizacije?
Upravo je infrastruktura za sada najveća prepreka digitalizaciji, ne samo u našem regionu, nego i u svetu. Dolazak 5G je dobar primer. Pompezno najavljivan, tačka političkih razmirica Kine i SAD, čak i predmet teorija zavere, nije još uvek zaživeo u onom očekivanom obliku koji bi nas uveo u Internet of Things svet. Ipak, još uvek postoje realna ograničenja, ako ne u telekomunikacionoj opremi, onda svakako u električnoj mreži. Sličan problem nedostatka kapaciteta ima i industrija električnih automobila jer ne postoji još uvek dovoljno struje za toliko auta.
Sve veći obim kriptovaluta u finansijama, kao i uvođenje bitcoina kao zakonskog sredstva plaćanja u npr. El Salvadoru, otvara brojna pitanja. Kakav je potencijal ovog sredstva plaćanja, kao i posledica koje nosi sa sobom? Postoji li opcija širenja širom sveta?
Dve stvari možemo reći za kriptovalute. One su definitivno budućnost i njihova adaptacija će biti sve raširenija, pogotovo najpopularnijih, poput bitcoina ili ethereuma, no istovremeno kriptovalute su trenutno jedan ogroman mehur. Podsećaju me na situaciju dot-com booma iz 2000. Svaka firma koja je tada imala .com u imenu dostizala je astronomske valuacije bez ikakvih prihoda jer su investitori smatrali da je internet budućnost. Bili su u pravu, ali naravno da je većina tih bezvrednih firmi propala. No, iz ruševina puknuća mehura izrasli su Amazon, Google, EBay i slični. Slično bi moglo biti i sa kriptotržištem. Nakon što se mehur izduva, nekoliko najznačajnijih će opstati i uvesti nas u novu zanimljivu eru.
Za kraj, vaša ekonomska predviđanja za 2022. godinu – kakvo nam razdoblje sledi?
Za 2021. sam bio relativno pesimističan, očekivao sam sporiji oporavak od COVID-a zbog tromosti prilagođavanja sistema i očekivao sam pritiske zbog narušenih javnih finansija. To se, srećom, ipak nije ostvarilo, te smo imali zapravo tipičan bounce-back: ekonomije su se rastom u 2021. uglavnom vratile na trend od 2019. time u potpunosti anulirajući lošu 2020. U 2022. očekujem nastavak pozitivnog trenda, jasno uz niže stope rasta, ali i polako jenjavanje inflatornih pritisaka zbog prilagođavanja lanaca snabdevanja i očekivano nižeg rasta potražnje. Na globalnom nivou najvažnije će biti pratiti odluke centralnih banaka o podizanju kamatnih stopa, verovatno u drugoj polovini godine. Tu treba prvenstveno pratiti kako će se prilagoditi tržište obveznica što nam može najaviti ili novu krizu ili relativno miran oporavak.
 koji sve više povećavaju potražnju za osiguranjima.){kind=link}