Francuski predsednik Emanuel Makron prošle nedelje saopštio je da će Državna škola za javnu upravu (Ena) biti zamenjena novom “školom javnog upravljanja” koja će privući raznolikiji profil kandidata.
Ništa ne bi bilo čudno da u pitanju nije visoka škola koju je 75 godina pohađala tamošnja elita, uključujući i samog predsednika.
Promeniće se i nastavni plan i program, pa će polaznici slušati i predmete o zaštiti životne sredine i borbi protiv siromaštva.
Ukidanje Ene deo je šire reforme javne uprave pokrenute nakon rušilačkih demonstracija “žutih prsluka” tokom 2019. godine. U sklopu reforme vlada će ukinuti i sistem u kojem su diplomanti Ene dobijali prestižne državne funkcije na temelju uspeha tokom školovanja.
Umesto toga dobijaće funkcije na temelju veština i potrebama sistema.
Enu je osnovao 1945. Šarl de Gol s ciljem školovanja predstavnika svih društvenih grupa za javnu upravu.
Tada je ustanovljena i dodela funkcija na temelju uspeha u školovanju, a ne porodične imovine i društvenih veza. Ali, tokom godina Ena je postala škola za bogataše.
Dok je 50-ih iz viših društvenih slojeva dolazilo 45 odsto polaznika, udeo danas iznosi 70 odsto. U većini velikih francuskih kompanija na čelu su polaznici Ene, poput šefa telekoma Orange, banke Société Générale i trgovinskog lanca Carrefour.
Ena je dala i četiri od sedam predsednika od 1958. godine. Pet od zadnjih 10 premijera pohađali su Enu. Škola na dvogodišnje studije prima godišnje samo 100 polaznika, od čega su 80 Francuzi.
Makronova najava još pre dve godine da će ukinuti tu obrazovnu instituciju šokirala je francusko visoko društvo i podelila javnost. Jedni su tu odluku tumačili kao zakasnelu meru smanjenja društvene nejednakosti dok je za druge bio cinični gest popuštanja populistima.
