Ovih dana čitamo o ceni avio karata iz Moskve do Beograda koje dostižu cenu i do 9-10 hiljada evra. Cena je, naravno, prouzrokovana činjenicom da je u Rusiji najavljena mobilizacija, pa se jedan deo stanovništa odlučio “na beg” iz ove zemlje.
Međutim, iako su ovakvi slučajevi retki, svet će izgleda morati da se navikne na visoke cene avio karata.
To potvrđuje i izjava Vilijama Volša, generalnog direktora Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA).
“Avio karte bi mogle da poskupe i to zbog nedostatka kapaciteta za preradu goriva kao i finansijskom stanju avio-kompanija”, rekao je Volš za CNBC.
Pad kapaciteta prerade tokom pandemije i više cene goriva za avione izazvane povećanjem potražnje za gorivom su briga za avio-industriju, kaže on.
Kapacitet prerade u SAD pao je za 5,4% u 2022. otkako je dostigao vrhunac 2019. — najniži u poslednjih osam godina. Pad je usledio nakon zatvaranja rafinerija i konverzije za proizvodnju više obnovljivih goriva.
Kompanije nužne ne zarađuju na avio kartama
Volš je dodao da dok potrošači plaćaju veće cene karata, avio kompanije ne ostvaruju nužno profit.
„ Nije da avio-kompanije zarađuju novac, one samo prebacuju trošak koji ne mogu sami da apsorbuju i koji ne mogu da izbegnu“, rekao je on.
Volš je ponovio svoje nade da će videti više ulaganja u proizvodnju održivog avio goriva, a ne u tradicionalne rafinerije, zbog brige za životnu sredinu.
Prošle godine, IATA je postavila cilj globalnoj industriji vazdušnog saobraćaja da postigne nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.
