Kako bi se sprečili najgori uticaji klimatskih promena na ekosisteme i društvo, brze i dalekosežne promene u svim aspektima društva su hitno potrebne. Finansijske institucije svesne su da rizici od klimatskih promena počinju da utiču kako na njihove klijente tako i na celokupnu stabilnost finansijskog sektora
Klimatske promene su jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava čovečanstvo. Suštinske promene u proizvodnji, potrošnji i životnim navikama su neophodne kako bismo izbegli katastrofu izazvanu klimatskim promenama. Pored vlada odnosno donosilaca odluka na državnom nivou, jednu od ključnih uloga imaju centralne banke, ali I celokupan finansijski sektor. Od njihove poslovne politike neretko zavisi i ponašanje kompanije od kojih umnogome zavisi dostizanje ciljeva u vezi sa klimatskim promenama odnosno smanjenja efekata staklene bašte i emisije štetnih gasova. Banke i osiguravajuće kuće širom sveta su shvatile da svojim politikama mogu da doprinesu očuvanju Planete za buduće generacije tako što će s jedne strane smanjiti investicije u zagađivače, u većoj meri kreditirati „zelene“ kompanije, smanjiti osiguravanje velikih zagađivača i prednost davati „zelenim“ polisama. Od njih se očekuje da budu i izvori informacija učesnicima na tržištu u vezi sa rizikom klimatskih promena, te da utiču na postojeće kompanije da se menjaju kako i sami ne bi zapali u probleme. Ukoliko klijenti budu trpeli katastrofalne štete ili pak zastoje u poslovanju koji uzrokuju velike gubitke negativne poslediće će se kao bumerang vratiti finansijskom sektoru. Dakle, finansijski sektor ima više razloga zašto bi ovo trebalo da za njega bude jedna od najznačajnijih tema. S jedne strane su fizički rizici – pomenute prirodne katastrofe koje mogu uzrokovati velike gubitke kompanija na kraći i duži rok, na primer, prekid proizvodnje, prekid lanca snabdevanja, gubitak roda u poljoprivredi. Drugi, ništa manje važan rizik, jeste „tranzicioni“ – naglo uvođenje politika u vezi sa smanjenjem emisije CO2 bi mogao da ugrozi velike zagađivače (naftne kompanije, rudnike itd.) koji bi se suočili sa većim troškovima poslovanja i smanjenim profitom. Oba rizika – i fizički i tranzicioni imaju posledice na finansijske institucije ukoliko su izložene prema pomenutim kompanijama bilo da ih kreditiraju ili osiguravaju.
Evropska centralna banka je već pozvala druge centralne banke da se podvrgnu stres testovima na klimatske promene. Ti testovi bi trebalo da pomognu da se identifikuje uticaj globalnog zagrevanja na finansijski sistem, a mnoge centralne banke su već započele takvo testiranje. Naravno, klimatske promene jednako utiču i na osiguravajući sektor budući da je poslovanje kompanija ugroženo usled sve većeg rasta šteta.
Osiguravači aktivni u borbi
Dragan Filipović, predsednik IO „Generali osiguranja“, koje je deo kompanije Generali Group, kaže da ta Grupa mnogo pažnje posvećuje pitanju klimatskih promena.
„Težnja jeste da se smanji osiguravanje velikih zagađivača kako bismo doprineli očuvanju Planete. „Generali“ je član osnivač Alijanse za osiguranje nulte emisije (Net-Zero Insurance Alliance), koja se obavezala na prelazak portfolija osiguranja na nultu neto emisiju gasova staklene bašte do 2050“, kaže Filipović.
Izvršni direktor Generali Group, Filip Done u julu ove godine, na Klimatskom samitu G20 održanom u Veneciji, kao ambasador Alijanse za osiguranje nulte emisije (NZIA), predstavio je obavezu industrije osiguranja da ubrza prelazak na ekonomiju neto nulte emisije. Osam vodećih svetskih osiguravajućih i reosiguravajućih kuća — AXA (Predsedavajući NZIA), Generali, Allianz, Aviva, Munich Re, SCOR, Swiss Re i Zurich Insurance Group — preuzeli su istorijsku obavezu da odigraju svoju ulogu u ubrzavanju prelaska na globalnu ekonomiju neto nulte emisije. Kompanije koje su osnovale NZIA, okupljene oko Principa za održivo osiguranje, Programa za finansijsku inicijativu Ujedinjenih nacija, obavezale su se da će na osnovu principa preuzimanja rizika i sklapanja ugovora o osiguranju, u okviru svojih portfolija osiguranja i reosiguranja do 2050. uticati na nultu neto emisiju.
„Pored toga, klimatski ciljevi koje je „Generali“ nedavno predstavio uključuju postepenu dekarbonizaciju portfolija direktnih investicija kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine. Kao srednji cilj, „Generali“ će tokom narednih pet godina smanjiti emisije ugljenika za korporativni portfolio (korporativne obveznice, izlistani kapital) za 25% u odnosu na njihov nivo iz 2019. godine i uskladiće portfolio nekretnina. Takođe, Grupa namerava da ostvari između 8,5 i 9,5 milijardi evra novih zelenih i održivih investicija između 2021. i 2025. godine i uvodi sve restriktivnije kriterijume za isključenje u sektoru termalnog uglja, ka potpunom raspolaganju investicijama u ovim aktivnostima“, naglašava Filipović i dodaje:
„To je primer kako osiguravači mogu da pomognu u očuvanju ekologije. Finansijske institucije takođe pozivaju male akcionare da ulažu u „zelene kompanije“ i sa takvim pritiskom verujem da možemo da napravimo uticaj. Osim toga, klijenti znaju cene takve strategije kompanija, što pokazuju i različita istraživanja, pa će pre izabrati „Generali“ nego kompaniju koja ne radi na polju klimatskih promena. Svest kod ljudi o važnosti očuvanja Planete i za buduće generacije je sve veća i svaki doprinos u tom cilju je značajan. U Srbiji se još uvek nije razvila svest o značaju ovog pitanja, ali Srbija je deo sveta i svetski trendovi ne mogu da je zaobiđu.“
Banke na istom zadatku
Predrag Milenović, član Izvršnog odbora, Banca Intesa potvrđuje da pitanja u vezi sa životnom sredinom i socijalnim upravljanjem (ESG) postaju sve važnija za finansijski sektor na globalnom nivou. Finansijske institucije svesne su da rizici od klimatskih promena počinju da utiču kako na njihove klijente tako i na celokupnu stabilnost finansijskog sektora.
„Od regulatora i banaka se očekuje da pristupe analizi efekata klimatskih promena i svoju ponudu finansijskih proizvoda prilagode kako bi motivisali dalji razvoj „održivih tehnologija“ s jedne strane i usmerili tradicionalne industrije ka tranziciji u cilju manje emisije CO2 i drugih štetnih efekata. Finansijski sektor može biti presudan za postizanje značajnog smanjenja emisija gasova, ne samo kroz smanjenje podrške ka industriji fosilnih goriva, već i kroz podršku drugim sektorima privrede koji imaju značajan uticaj na zagađenje i klimatske promene“, kaže Milenović.
Finansijske institucije, posebno banke, imaju, prema njegovim rečima, jedinstvenu poziciju na tržištu jer duboko poznaju tržišta i imaju iskustvo u svim privrednim sektorima.
„Kao Banka koja je dugi niz godina prisutna u Srbiji, sa jednom od najširih mreža i baza klijenata, poslujemo u pravcu kreiranja stretegije kojom želimo pozitivno da utičemo na promene u ponašanju naših klijenata i dobavljača i to pre svega preusmeravanjem finansiranja ka društveno odgovornim projektima. Takođe smo posvećeni razvoju klimatske strategije fokusirajući se na različite inicijative zelenog bankarstva kako bi iskoristili poslovne prilike, upravljali rizicima, uskladili se sa regionalnim propisima i omogućili i državi da, u krajnjem slučaju, ispuni svoje klimatske ambicije i podstakne društvenu odgovornost kompanija“, ističe Milenović.
Klimatske promene nisu „budući problem“ za Srbiju
Klimatske promene više ne predstavljaju, kako ističe, „budući problem“, već ih Srbija uveliko deli sa drugim zemljama.
„Tokom proteklih godina poplave, izuzetno topla leta i oštre zime i drugi ekstremni događaji povezani sa vremenskim uslovima prouzrokovali su velike finansijske gubitke i znatno uticali na ekonomiju posebno u oblasti poljoprivrede. U tom kontekstu, banke su svesne da klimatske promene postaju velika pretnja globalnoj ekonomiji i da se moraju okrenuti detaljnoj analizi klimatskih promena i intervenisati kada je to potrebno“, kaže Milenović.
Kako bi se sprečili najgori uticaji klimatskih promena na ekosisteme i društvo, brze i dalekosežne promene u svim aspektima društva su hitno potrebne, ističe on.
„Nažalost, svet brzo dostiže tačku bez povratka. Iako ima izvesnih pomaka u naporima privrede da umanji pretnje koje donose klimatske promene, ako se osvrnemo na portfolio zelenog finansiranja, i dalje je na veoma niskom nivou, što ukazuje da vodeće banke i korporacije moraju dodatno da razvijaju svoje strategije i poslovne modele kako bi mogle sa sigurnošću da tvrde da su sposobne da prepoznaju, a zatim i upravljaju klimatskim rizicima. Najčešće ulaganje u zelene tehnologije predstavlja ulaganje u inovaciju, te se samim tim donosi i kreira nova vrednost (primer: energetski efikasnija oprema), ali i menja celokupna poslovna paradigma (linearna vs. cirkularna ekonomija) – tako da ulaganje u održivi razvoj svakako predstavlja i razvojnu šansu za naše kompanije“, naglašava on.
Održivost sastavni deo poslovanja banaka
Aleksandra Rašić, članica Izvršnog Odbora i direktorka Korporativnog i investicionog bankarstva u UniCredit Banci se slaže da je uloga banaka i finansijskih institucija od ključnog značaja za sveukupno društveno rešenje u prelasku ka održivoj ekonomiji.
„UniCredit učestvuje u više institucionalnih i međunarodnih radnih grupa sa posebnim fokusom na praćenje napretka ekološkog-društvenog upravljanja (ESG). Tokom 2019. godine, koristeći ovo iskustvo, formiran je Savetodavni tim za održive finansije u okviru odeljenja za korporativno i investiciono bankarstvo (CIB). Ovaj tim daje savete o relevantnim mogućnostima finansiranja projekata iz sektora ekološkog-društvenog upravljanja, trudi se da ponudi holistički pristup proizvodima kako bi pomogao klijentima da nađu najbolje alate za održivo finansiranje koji su dostupni na tržištu“, kaže Aleksandra Rašić.
Drugi deo uloge koje banke u ovom procesu imaju, mogao bi se okarakterisati, kako objašnjava, kao finansijski, ogleda se u strateškom pružanju podrške, odnosno smanjenju pružanja podrške određenim sektorima (kao što je smanjivanje i na kraju prestanak finansiranja sektora uglja) i povećanju podrške sektoru obnovljivih izvora energije, sa druge strane (kroz proširivanje asortimana proizvoda i usluga poput kredita za energetsku efikasnost i sl).
„UniCredit Banka u Srbiji aktivno prati projekate u oblasti obnovljivih izvora od uvođenja prvog zakonskog okvira, kako kroz finasniranje tako i pružanjem usluga finansijskog savetovanja. Danas, kada govorimo o finansiranju vetroparkova, UniCredit predstavlja tržišnog lidera“, naglašava Rašićeva.
Usvajanje prvog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije signal je da Srbija ide ka zelenoj tranzicijii, razvoju tržišta i samog sektora obnovljivih izvora energije (OIE), smatra ona. Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku, kao i usvajanje podzakonskih akata, pomoći će u ostvarivanju zacrtanih, kako nacionalnih ciljeva, tako i onih koji su dogovoreni Pariskim sporazumom.
„Pratimo uvođenje podzakonskih akata i očekujemo pokretanje investicija i ubrzanje dekarbonizacije energetskog sektora Srbije. Podsticaji koje je nudio prethodni zakonski okvir, u vidu feed-in-tarifa, otvorili su put za izgradnju prvim velikim investicijama u obnovljive izvore i u datom momentu bili su značajan faktor da se privuku investitori u sektor obnovljivih izvora u Srbiji, ali i da se osigura bankabilnost projekata. Sa razvojem tehnologije, stečenim iskustvima iz prethodnog perioda i interesovanjem investitora, utisak je da su se stekli uslovi za prelazak na tržišni pristup i oslanjanje na premije, koje će dati potreban stepen sigurnosti za investitore, ali i finansijere. Očekujemo da će nova Uredba, obezbediti tržišni pristup, kao i jasan i transparentan okvir. Tekuća kretanja na tržištu električne energije, ukazuju na neophodnost ulaganja u obnovljive izvore i verujemo da će se naći optimalan modalitet. Takođe očekujemo da će generator rasta kapaciteta u obnovljivim izvorima biti dekarbonizacija privrede. Velike kompanije će ulagati u sopstvene izvore snabdevanja, a mi ćemo biti tu da pružimo podršku u realizaciji projekata.
Iskustvo UniCredit Grupe govori nam da postoji praktično bezbroj modela saradnje, ali personalizovanim pristupom potrebama pojedinačnih klijenata i domaćeg tržišta definiše se konačni model saradnje. S tim u vezi pozdravljamo sve napore vlade Republike Srbije na tom polju i smatramo da je to svakako budućnost koja će nastaviti da se razvija, te da smo mi pouzdan partner u tom razvoju, Vladi Srbije, partnerima i našim klijentima“, kaže Aleksandra Rašić.
