Startap tozero prikupio je 3,5 miliona evra čime su omogućena sredstva za pokretanje prvog pogona za reciklažu litijum-jonskih baterija u Evropi.
Ovaj startap pokrenule su dr Ksenija Milićević Nojman, zajedno sa Sarom Flajšer u Minhenu u julu ove godine.
Cilj ovog startapa je smanjiti štetan uticaj na životnu okolinu, posebno kada se ima u vidu da su litijum-jonske baterije ključne u procesu elektrifikacije motornih vozila i dekarbonizacije vazduha.
“Reciklaža baterija nije opcionalan već neophodan korak ka održivom razvoju, elektrifikaciji i dekarbonizaciji planete. Vraćanje kritičnih metala kao što su litijum, kobalt i nikl iz produkcijskog otpada i neupotrebljivih baterija nazad u proizvodnju i to na tlu Evrope je bitno geopolitičko i ekološko pitanje koje zahteva trenutnu akciju”, rekla je Milićević Nojman u izjavi koju je prenela Netokracija.
Kako prenose portali koji se bave tehnološkim vestima, pogon koji će služiti za reciklažu biće stacioniran u Minhenu.
“Fantastičan tim”
Krug finansiranja vodio je berlinski pred-seed fond Atlantic Labs, uz dodatno učešće Verve Ventures i Possible Ventures, sa još drugim investitorima. Među onima koji su podržali tozero su i bivši član odbora kompanije Volkswagen Johem Hajcman, a tozero tehnički savetuje Bernd Fridrih, šef Instituta za procesnu metalurgiju i reciklažu metala (IME) na Univerzitetu RWTH u Ahenu.
Daniel Niemi, direktor Atlantic Labs-a, rekao je da su Sara i Ksenija “fantastičan tim sa skupom simbiotičkih veština, dubokom ekspertizom u domenu i ambicijom da se izgradi trajni poduhvat”.
“Oduševljeni smo što ćemo sa njima biti partneri u ovoj misiji,” rekao je Niemi.
Ko je dr Ksenija Milićević Nojman
Dr Ksenija Milićević Nojman, koja će kao suosnivač obavljati i funkciju šefice tehnološkog odseka (CTO) u tozeru, studirala je hemijsko inžinjerstvo na Univerzitetu u Beogradu, gde je stekla master diplomu. Doktorirala je na RWTH Univerzitetu u Ahenu u Nemačkoj.
Prema njenoj LinkedIn strani, godinama je radila u pomenutom Institutu za procesnu metalurgiju i reciklažu metala. Poslednjih godina radila je na pribavljanjanju sredstava i identifikaciju strateških projekata u oblastima cirkularne ekonomije i prostora, kao što su svemirski resursi, recikliranje baterija i metalurgija nulte emisije.
Godinu i po dana provela je i kao R&D (Research & Development) menadžerka, u kompaniji Maana Electric iz Luksemburga, odgovorna za razvoj ISRU tehnologija za proizvodnju solarnih panela na Zemlji i na Mesecu.
