Probudite se jednog jutra i neočekivano ’ostanete bez goriva’; nije vam dovoljno dobro to što imate, slatki ukus svega što ste postigli postaje gorak, stari trikovi koje ste koristili da biste se herojski nosili sa stresom postaju neadekvatni, jednostavno više ’ne rade’.
Kao da vam je preko noći neko ukrao sposobnost da vrednujete sve što volite, vaša ’dela’ – decu, vlasništvo, poziciju moći, sve što ste postigli svojom glavom, svojim rukama. „Gde je sve to otišlo i šta se desilo i gde mi je energija?“, pitate se.
Ko je glavni akter?
Nije teško detektovati glavnog aktera ovakve krize koja se javlja u srednjim godinama:
Biće to uspešan menadžer koji se iz sivog poslovnog odela uvukao u trenerku jarkih boja i svako jutro trči ili popodne ima siguran termin sa ličnim trenerom sa ciljem da pojača masu, a, može i aperkat.
Ili profesor, godinama zaronjen u svoje knjige, koji, da ga pitate, do sada nije ni znao boju džempera na sebi, a sada je do ušiju zaljubljen u studentkinju, perspektivnu i natprosečno inteligentnu, koja mu većinu misli, a i vremena, odvlači od nauke, žene i dece.
Ili, uspešna žena koja otkriva čari plastične hirurgije i koja na večeri sa prijateljicama odevena u scenski dekolte očijukanje sa mladim i zgodnim gostom restorana za susednim stolom završava razmenom brojeva telefona.
Ili je to majka, do tada srećna domaćica pratilja uspešnog supruga, koja pokreće svoj mali biznis pružanja usluge uređivanja enterijera, a paralelno angažuje majstore i počinje da ’ruši’ kuću, pomera zidove i bira nov nameštaj.
Ili, perspektivnog zrelog inženjera koji sebe bez trunke griže savesti čašćava četvorotočkašem u kabriolet izdanju, crvenog, da crveniji ne može biti, a ispod prozora parkira rezervnu Harley-Davidson ’radost’ na dva točka.
Kriza srednjih godina je činjenica i razvojna faza složili su se mnogi psihijatri i psiholozi, a ovom fazom posebno se bavio i Jung, a zatim i njegovi sledbenici.
Ko je kriv?
Gde se kriju krivci za ovakav turbulentni period i čemu uopšte ovakva pomeranja i nemiri kada je život pre toga delovao sasvim uređeno?
Do trenutka kada nastupe srednje godine, većina je uklopljena u porodične odnose i obrasce, uljuljkana u rad i porodicu. „Kriza srednjih godina okreće osobe naglavačke i ruši njihove urođene stavove. U ovoj krizi stari doživljaj sebe se gubi, a novi počinje da se rađa“, piše Marej Stajn, svetski poznat jungovac, psihoterapeut i pisac u svom izuzetnom delu U srednjim godinama (jungovska perspektiva).
Zašto se menjaju stavovi i čemu nov doživljaj?
Kriza srednjih godina su zapravo ulazna vrata u drugu polovinu života. Ono što svakoga zanima u ovoj polovini su smisao i pitanja („Koji je smisao mog života? Šta me to čini korisnim za ostatak sveta?) U ovom periodu preokreta i nemira, veze sa roditeljima, društvom, prijateljima i kolegama postaju blede, lomljive i kvare se. Ali, to nije važno. Važna je sloboda i četrdesetogodišnjak traži iz sveg glasa dubinu i značenje. „Psiha se budi“, piše Marej Stajn. „Duša iskače iz zatvora, zahteva da bude viđena, voljena, poštovana. Treba je se i plašiti zbog njene istrajnosti i odlučnosti da živi i da joj se da slava koju zaslužuje“, nastavlja Stajn.
Jungovskim rečnikom govoreći, u periodu tranzicije u srednjim godinama nesvesno šalje poruke ko ste, koji je vaš dar i smisao, koji je vaš put kako biste postali potpuni i celoviti, sjedinjeni. Ako je vaša ranija slika, ili raniji život bio daleko od vašeg pravog smisla, kriza srednjeg doba je bolnija i turbulencija je veća. Neretko su tu razvodi, osnivanje novih porodica, preseljenja, drastične promene profesija, depresije, apatije, pa i somatska oboljenja. Ništa nije neobično kada se psiha budi i kada progovara na svoj način.
Ono što donosi ovakva kriza je mogućnost raspleta, tačnije osećaj unutrašnjeg integriteta, napuštanje različitih uloga (persona) i otkriće svoje mudrosti, istine, središta, ciljeva (jastvo).
Morate da nađete ’leš’
Kriza srednjih godina može da bude veoma bolna i traje nekoliko godina i svojstvene su joj godine od 35 do 50. Svako će vam posvedočiti koliko je ovaj period težak i komplikovan, koliko ima pokušaja pronalaženja ’sebe’ koji su neuspeli (gore pomenute kupovine kabrioleta i Harley-Davidson-a, intevencije plastičara). Zato svako na tom putu mora da nađe ’leš’, kako to piše Stajn, i onda da ga sahrani.
Šta to znači?
Stajn objašnjava: “Svako mora da identifikuje izvor bola i da onda isprati prošlost na počinak kroz tugovanje, žaljenje i njegovo sahranjivanje“. Preciznije, u ovoj fazi neophodno je sahraniti sve prethodne predstave o tome ko ste, kao i šta je za vas sigurnost kako bi se otvorio prostor za rađanje novog.
U uvodnom delu knjige U srednjim godinama, Stajn podseća da na stranicama koje slede, on ne nudi rešenja za krizu srednjih godina. „Ne mogu da preciziram šta će za vas predstavljati dar duše u srednjem dobu. Jedino mogu da preporučim da ga primite kada se pred vama pojavi“, piše Stajn.
Bogatstvo ovakvog pristupa
U srednjim godinama je istinski dragulj među knjigama koje se bave ovakvim temama. Njen autor je pre svega izuzetan analitičar, ali je njegov pristup životu i ovakvom zahtevnom periodu posebno dragocen jer čitaoca vodi mitološki, zatim snovima, alhemijom, humorom i vrednim savetima. Glavne zvezde su bog Hermes koji remeti život i Odisej na svom putovanju.
