Burna geopolitička i ekonomska dešavanja promenila su i odnos snaga među vodećim svetskim valutama koje itekako pulsiraju na svaki trzaj najvećih ekonomija, dok dinar istrajava kao jedina konstanta u ovom nesigurnom vremenu.
Sve što se dešava u svetu preliva se po principu spojenih sudova na srpsku privredu. O svaku globalnu recesiju „spotakne“ se i bruto domaći proizvod Srbije, skok cena nafte, energenata i hrane automatski se preslika na našem tržištu, pri čemu je tempo rasta cena hrane u Srbiji čak i brži nego u Evropskoj uniji. Samo je devizni kurs na gotovo nepromenjenom nivou ili zanemarljvim korekcijama dinara prema evru još od proleća 2019. godine. Da ne govorimo što je i pre deset godina, u avgustu 2012. godine evro vredeo 117,6 dinara, gotovo isto kao danas.
U tekstu Katarine Marković na ovu temu za novi broj “Sveta bankarstva i investicija” jedan od sagovornika je i predsednik Metalac Grupe Dragoljub Vukadinović.
Više me brine ‘strah od trošenja’
On kaže da je pobornik stabilnog kursa, bez obzira da li je dinar „slab“ ili „prejak“ i stabilne inflacije jer jedino u takvom okruženju mogu da se prave projekcije poslovanja.
„Ne očekujem veća kolebanja kursa u narednih šest meseci, već da dinar bude na približno istom nivou“, kaže on.
Slabljenje evra prema dolaru ovog privrednika ne brine mnogo jer najveći deo sirovina kupuje u evrima, ali ovu kompaniju, kako kaže, više pogađa suzdržanost od kupovina i strah od trošenja, što se vidi kroz smanjenje porudžbina u odnosu na nivo od pre tri godine.
Izvoznici u problemu, uvoznici ne
Međutim, pitanje je koliko bi se građani koji primaju platu u evrima, ali i drugi privrednici koji izvoze složili sa Vukadinovićem, piše autorka teksta, jer je u poslednjih godinu dana evro obezvređen za oko 13 odsto kolika je međugodišnja stopa inflacije. Onaj ko prima platu u evrima danas dobija 13 odsto manje nego pre godinu dana.
Zatim, firma koja je prošle godine izvozila svoj proizvod za 100 evra, mogla je da kupi 13 odsto više repromaterijala nego što može danas. Ako je to preduzeće održalo izvoz na istom nivo, na gubitku je budući da nema toliki prostor za rast cena na drugim tržištima. Uvoznici, na drugoj strani, nemaju tih problema jer im je već nekoliko godina potrebna ista količina novca za uvoz.
