Šta nam donosi standard MSFI 17?

Piše: Rastko Filipović, direktor u Sektoru revizije, Deloitte Srbija

U maju 2017. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je objavio MSFI 17, dugo očekivani standard o ugovorima o osiguranju, koji  će zameniti postojeći MSFI 4, trenutno u praksi od 2005. Sam MSFI 4 i kada je objavljen pre 17  godina viđen je kao neka vrsta privremenog standarda sa ciljem da u nekom skorijem periodu bude zamenjen standardom MSFI 4 Phase II, kasnije preimenovanim u MSFI 17. Iz tog razloga originalni MSFI 4 iz računovodstevnog ugla i nije toliko precizan i dosta se oslanja na odredbe lokalne regulative. U skladu sa tim i u Srbiji zakonske odredbe definisane u okviru Zakona o osiguranju, upravljaju načinom na koji će se ugovori o osiguranju, konkretno razne tehničke reserve, vrednovati.

Ideja MSFI 17 je da detaljnije precizira i  uskladi način vrednovanja ugovora, kao i  prezentaciju rezultata u cilju da se uspostavi uporednost i harmonija izveštavanja u sektoru osiguranja.

Šta MSFI 17 donosi?

Pre nego što dalje analiziramo napredak i realizaciju implementacije MSFI 17 od njegovog objavljivanja, potrebno je i razumeti koje su to novine koje standard donosi, koje bi bile ključne kako za izveštavanje, tako za operativnu  i upravljačku politiku osiguravajućih društava.

Tri modela vrednovanja ugovora o osiguranju su uvedena, gde MSFI 17 detaljno nalaže da vrednovanje grupe ugovora mora da prati „Opšti model“. Drugi model, VFA (skraćenica za Variable Fee Approach), jeste neka vrsta varijacije „Opšteg modela“, namenjen ugovorima u kojima su osiguranici i većinski nosioci investicionog rizika. Izuzetak od „Opšteg modela“ važi za ugovore koji traju do godinu dana, kojima standard dozvoljava uprošćen (Premium Allocation Approach ili PAA) model koji je dosta sličan načinu obračunavanja po MSFI 4. Tako da je sama implementacija MSFI 17 zaista lakša za one entitete čiji bi ugovori većinski ili u potpunosti zadovoljavali kriterijume PAA modela vrednovanja.

Grupisanje ugovora o osiguranju je još jedna od odredbi MSFI 17 sa značajnim efektom. Dok je MSFI 4 takođe nalagao grupisanje ugovora u tzv. portfolija, pre svega po zajedničkom načinu upravljanja rizicima koji oni nose;  MSFI 17 zahteva i dalje podgrupisanje po godini, ali što je još važnije, na ugovore koji su profitabilni i sa druge strane štetni ili u riziku da budu štetni. Ta odredba je pre svega važna zbog činjenice da ukupan procenjeni gubitak štetnih ugovora mora automatski da bude priznat u bilansu uspeha tj. godišnjem rezultatu, te se ne može umanjiti vrednost profitabilnih ugovora, čime bi se gubitak priznat u godini na neki način umanjio ili izbegao.

Prezentacija bilansa uspeha predstavlja potpunu novinu u odnosu na tradicionalni način prezentovanja rezultata osiguravajućeg društva koji je i MSFI 4 takođe pratio. Novina je u tome da polisirane premije, koje su najčešće predstavljale prvu liniju bilansa uspeha tj. prihoda o osiguranju, više nisu na taj način prezentovane, niti uopšte vidljive u bilansu uspeha. Polisirane premije i očekivane štete i troškovi su obračunate u okviru vrednovanja samog ugovora, tako da razlika između tih prihoda i rashoda jeste u stvari projekcija  budućeg profita tj. ugovorena uslužna marža, opšte prepoznatljivije kao CSM (Contractual Service Margin), koja je merodavno priznata kroz rezultat tokom trajanja ugovora.

Kompleksnost standarda

Navedene stavke predstavljaju  samo neke od primera,  te se dalje kompleksnosti implementacije mogu reflektovati i u drugim odredbama standarda i u okviru  definisanja ugovora o osiguranju i obračunavanja tranzicionih efekata.

Kombinacija gore pomenutih odredbi treba da dočara kompleksnost uvođenja standarda, pa samim tim i ne čudi činjenica da je zvanična primena standarda odlagana u dva navrata ‒ od prvobitno namenjene primene 1. januara 2021, na po godinu dana. Mišljenje je da uvođenje  nekog računovodstevnog standarda nikad na ovaj način i u ovoj meri nije imalo uticaj na jednu industrijsku granu.

Samim tim i treba naglasiti da odredbe ovog standarda mogu imati uticaj na to kako će kompanije dalje poslovati, tj. donositi odluke o samim proizvodima  osiguranja, načinima plasiranja tj. kanalima prodaje i opštem upravljanju. Za mnoge entitete i grupacije uvođenje MSFI 17 predstavlja mnogo više od implementacije standarda, te predstaljva revitalizaciju poslovanja, unapređenje operativnih i finansijskih sistema, drugim rečima finansijsku transformaciju. 

Da li je industrija spremna?

Kako sama implementacija standarda u  svetu traje više od četiri godine,  bilo bi pogrešno reći da nije bilo napretka, te možemo i videti da se za neke od njih kraj nazire i da se pojavljuje svetlo na kraju dugog tunela implementacije.

Većina evropskih grupacija i njihove podružnice u ovom trenutku su u test fazama analize IFRS 17 efekata. Za njih su glavne metodološke odluke primene standarda uglavnom donešene i glavni fokus predstavljaju završne procedure potrebne za stabilno generisanje poslovnih rezultata.

No, da ne bude sve tako svetlo, evidentno je da predstoji i dalje mnogo posla i da su trenutna rešenja implementacije za većinu nepotpuna. Prema određenim istraživanjima većina evropskih osiguravača računa da će implementacija trajati i nakon primene koja bi trebalo da usledi 1.1.2023. 

Izazovi u okviru izveštavanja svakako predstavljaju i obračun i razumevanje tranzicionog efekta primene, tj. efekat na kapital pri primeni standarda za promene vrednosti važećih polisa izdatih pre 2022.  Dalji napori su takođe potrebni radi planiranja i razumevanja poslovnih rezultata po novom standardu, kao i definicije ključnih pokazatelja uspeha, odnosno KPI.

Takođe se još uvek finalizuju rešenja automatskog generisanja i procesuiranja podataka, definisanje procesa i kontrola i pribavljanje kompetentnih resursa potrebnih za stabilno sprovođenje procedura.

Opšti utisak je da je uspeh primene u ovom trenutku različit. Međutim, očigledna je povezanost organizacionog pristupa, koji uključuje sredstva za primenu i vreme, sa efikasnošću i uspešnošću primene MSFI 17. 

Da li smo mi spremni?

Zvanična primena MSFI 17 standarda u Srbiji još uvek nije definisana. Dok su određeni entiteti većih stranih grupacija u poodmakloj fazi kako razumevanja tako i primene standarda, njihovi procesi primene su uglavnom fokusirani na ispunjenje zahteva potrebnih za izdavanje paketa za grupno finansijsko izveštavanje. Samim tim i dodatni napori su potrebni kako bi se proces izveštavanja  u potpunosti uskladio sa lokalnom regulativom nakon što standard bude i zvanično u primeni.

Za domaće kompanije, kao i filijale stranih grupa u Srbiji na koje se MSFI 17 za potrebe grupnog izveštavanja ne primenjuje lokalno već obavlja na nivou grupe, implementacija predstavlja još uvek dug put.

Za početak je potrebna opšta edukacija, nakon čega bi bila potrebna tzv. gap analiza pomoću koje bi se identifikovalo na koje segmente bi implementacija MSFI 17 imala najveći uticaj, samim tim zahtevala najveće napore i ulaganja. Ovo su svakako neophodni koraci potrebni da bi se započeo zahtevan organizacioni proces uvođenja računovodstvenog standarda.

Svakako će biti potrebno i zakonsko usklađivanje, pre svega Zakona o osiguranju i kod obračuna tehničkih rezervi, definicije kontnog okvira, ali se mogu očekivati i efekati na porez.

Dok su evropske grupacije prošle put koji traje više od četiri godine, on ne mora da bude toliko dug u implementaciji standarda u Republici Srbiji. Proizvodi osiguranja u našoj zemlji su manje kompleksni, što može doneti određene olakšice u vidu modela obračunavanja kao i količini potrebnih istorijskih podataka. Takođe, naše tržište ima prednost što možemo da učimo iz primene grupacija i lokalnih podružnica koje su u obavezi da primene MSFI 17 u skladu sa odredbama Evropske unije.

Procesu implementacije MSFI 17  treba ozbiljno pristupiti jer nas iskustva drugih zemalja uče da je to jedan kompleksan i zahtevan standard čiji ćemo potpuni tržišni uticaj videti pri objavama prvih rezultata već u toku naredne kalendarske godine.