Ruska rublja u sredu je dostigla 52,3 za dolar, što je povećanje od otprilike 1,3% u odnosu na prethodni dan i najjači nivo od maja 2015.
Rublja je bila na 139 za dolar početkom marta, kada su SAD i Evropska unija počele da uvode sankcije Moskvi kao odgovor na invaziju na Ukrajinu.
Zapanjujući skok rublje u sledećim mesecima dao je gorivo Kremlju kao „dokaz“ da zapadne sankcije ne deluju, piše Seebiz.
„Ideja je bila jasna: nasilno slomiti rusku ekonomiju“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje tokom godišnjeg Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
“Nisu uspeli. Očigledno, to se nije dogodilo.”
Krajem februara, nakon početnog pada rublje i četiri dana nakon što je 24. februara započela invazija na Ukrajinu, Rusija je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu zemlje na neverojatnih 20% s prethodnih 9,5%. Od tada se vrednost valute poboljšala do te mere da je snizila kamatnu stopu tri puta da bi krajem maja dosegla 11%.
Rublja je zapravo toliko ojačala da ruska centralna banka aktivno preduzima mere kako bi je pokušala oslabiti, bojeći se da će to učiniti njihov izvoz manje konkurentnim.
Šta je tajna?
Ali, šta zapravo stoji iza rasta ruske valute i može li se on održati?
Razlozi su, pojednostavljeno rečeno: zapanjujuće visoke cene energije, kontrola kapitala i same sankcije.
Rusija je najveći svetski izvoznik gasa i drugi najveći izvoznik nafte. Njegov primarni kupac? Evropska unija, koja nedeljno kupuje milijarde dolara vrednu rusku energiju, a istovremeno pokušava da je kazni sankcijama.
To je EU stavilo u nezgodnu poziciju – sada je Rusiji poslato eksponencijalno više novca za kupovinu nafte, gasa i uglja nego što je poslala pomoć Ukrajini, što je pomoglo da se popuni ratna blagajna Kremlja. A s cenama nafte tipa Brent 60% višim nego u ovo doba prošle godine, iako su mnoge zapadne zemlje obuzdale svoju kupovinu ruske nafte, Moskva i dalje ostvaruje rekordnu dobit.
U prvih 100 dana rusko-ukrajinskog rata, Ruska Federacija je zaradila 98 milijardi dolara prihoda od izvoza fosilnih goriva, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Finskoj. Više od polovine te zarade dolazi iz EU, oko 60 milijardi dolara.
