Našem regionu nedostaje minimum dva miliona stanovnika. S jedne strane, fale nam stručnjaci svih mogućih profila i zanimanja – inženjeri, lekari, kuvari, konobari, vozači, dostavljači, a sa druge strane – fale nam i potrošači! Ko će kupovati sve te proizvode? Broj stanovnika se smanjuje i nedostatak radne snage je gorući problem koji tišti ceo region, rekao je Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantic Grupe, na prvoj regionalnoj konferenciji Poslovnog dnevnika održanoj u Beogradu pod naslovom „Bez predrasuda, samo biznis“.
“Možemo stoga da napravimo zajedničku politiku da se otvorimo i privučemo nekoliko miliona Ukrajinaca. Da se otvorimo prema dalekom istoku – Filipincima, Nepalcima – da nastupimo kao klaster država. Strašan rat u Ukrajini nudi da se ova regija nametne kao atraktivna za život i proizvodnju. Mi kako manje razvijeni deo Evrope imamo tu šansu”, rekao je Tedeski.
On je istakao da nije reč o migraciji ljudi u Zapadnu Evropu, već je pandemija korona virusa stvorila drugačije prioritete među građanima. Kako je rekao, nove generacije imaju drugačije poglede u vezi sa radnim mestom, količinom rada i radnim vremenom.
„Drugačiji su, nemaju potrebu za jednim radnim mestom i jednom kompanijom, rade projektno ili više poslova istovremeno, žele fleksibilnije vreme“, kaže Tedeski navodeći da je nedostatak ljudi prisutan svuda i da je rešenje u otvaranju granica i ulasku svih zemalja u regionu u EU.
Bojazan za globalnu ekonomiju
Na pitanje da li je zabrinut za budućnost rekao je da ne brine za Atlantic Grupu, ali da ima bojazan za ekonomiju i privredu u globalu.
Tedeski kaže da je ovo najveća ekonomska kriza otkako on radi, od 1987. godine, a “neki kažu i od Drugog svetskog rata”.
“Imam bojazan za ekonomiju. Živeli smo desetak zadnjih godina teško, ali uz niske kamate i uz snažan ekonomski rast. Sad su eksplodirale cene energenata, troškovi su otišli gore, inputi su svi poskupeli.”
On je istakao da je zadatak svakog preduzetnika ili menadžera, svakog ozbiljnog lidera, da napravi sistem održivim.
„U biznisu nije pobedio onaj ko ima najbolje rezultate na kraju kvartala ili godine, nego onaj ko je opstao. Šezdesetih godina vek trajanja jednog preduzeća prosečno je bio 60 godina, a vek trajanja u ovoj deceniji je svega 18 godina“, kaže Tedeski.
