Marsel Švantes je svoju karijeru posvetio analizom radne atmosfere i zaposlenih. Posebno je zainteresovan za otkaze zaposlenih.
Pošto nema kristalnu kuglu, kako je napisao, koja bi mu dala odgovore na pitanja, uradio je više hiljada intervjua sa zaposlenima. Cilj je bio da dođe do odgovora na pitanje Koji su razlozi otkaza i šta zapravo zaposleni misle, ali neće reći.
Da bi se bavio ovom temom, Švantes je svakako morao da se bavi međuljudskim odnosima, pre svega odnosom menadžer – zaposleni. Odgovore koje je dobio na pomenutim intervjuima samo su potvrdili da su odnosi u korenu problema otkaza. Menadžeri ipak ’vuku glavne konce’.
Odličan i prosečan menadžer
„Da se razumemo, ima odličnih menadžera, ali isto toliko i vrlo prosečnih. U čemu se razlikuju?
Dok i jedni i drugi uglavnom dobro završavaju tehničke obaveze, rasporede, budžete, rokove, oni ’odlični’ su ipak lideri koji brinu o svojim ljudima. Brinu o svojim zaposlenima kao ljudskim bićima i stalo im je da uspeju i idu napred“, napisao je Švantes u uvodu izveštaja nakon analize intervjua.
Razlozi otkaza po istraživanju
- Želeo bih da više rastem i da se razvijam, da idem dalje.
Ovo je najčešće neveden razlog koji su naveli zaposleni pred otkazom.
„Ovde u neku ruku ’krivim’ menadžere koji moraju da prate svoj tim, talente i sposobnosti članova, njihove aspiracije i snagu, njihovu ličnost. Svako mora da koristi svoj potencijal i to je ključ“, zaključak je Švantesa.
- Voleo bih da je komunikacija bila bolja
Najbolja investicija jeste u znanje i komunikaciju. To će potvrditi veliki lideri od Vorena Bafeta do daleko manje iskusnih.
„Dobra komunikacija počinje dobrim slušanjem. I opet se obraćam menadžerima – slušajte pažljivo šta vam govore vaši ljudi. I ne samo njihove reči, već i telo i postupci. Nije vaše da slušate da biste dali odgovor, već da istinski razumete šta vam govore. To je jedini put ka dobrim odnosima“, piše Švantes.
- Želelo sam fleksibilnije radno vreme
Marsel Švantes je ove intervjue radio u vreme pandemije. Činjenica je da su novi uslovi života i poslovanja uticali na promenu stava zaposlenih koji se tiče radnog vremena. Švantes veruje da će se ovakav trend nastaviti i kada se Covid era okonča.
„Prema istraživanju koje je sprovedeno prošle 2021. čak 80% zaposlenih očekuje da će im njihovi poslodavci dozvoliti da rade ’klizno radno vreme’. I čak 65% bi pristali da im se smanji plata u tom slučaju. Radno vreme od 9 do 17h polako postaje prošlost. Zato menadžeri i čitave kompanije moraju pažljivo da slušaju potrebe svojih ljudi“, savetuje na kraju istraživač i savetnik Marsel Švantes.
