Kako vam Sigmund Frojd može pomoći na poslu?

Sigmund Frojd je svojom psihoanalitičkom teorijom ponudio nov način razumevanja ljudske prirode i u centar postavio nesvesno kao nepreglednu i energetski nabijenu bazu misli, nagona, sećanja, želja, skrivenih težnji.

Jeste li ikada imali zaposlenog koji bez kontrole ispoljava emocije besa ili pak poštovanja?

Jeste li imali zaposlenog koji burno reaguje na kritiku?

Da li vam je palo na pamet da saznate detalje iz detinjstva kolega iz vašeg tima, bar da li su odrastali sa roditeljima ili da li su bili voljeni?

Ako su vam poznate sve tri tačke, mogli biste da se obratite Frojdu za pomoć kako biste bili produktivniji i bolje razumeli svoje saradnike.

Sigmund Frojd je svojom psihoanalitičkom teorijom ponudio nov način razumevanja ljudske prirode i u centar postavio nesvesno kao nepreglednu i energetski nabijenu bazu misli, nagona, sećanja, želja, skrivenih težnji. Za Frojda, ovakvi sadržaji u nesvesno stižu tako što ih čovek potiskuje jer su neprijatni ili društveno neprihvatljivi i ukoliko bi bili u svesnom, a ne nesvesnom delu ličnosti, prouzrokovali bi mnogo bola i konflikata. Ali, tu problem nije rešen. Iako su svi neprijatni sadržaji praktično sklonjeni u depo nesvesnog, to ne znači da ne rukovode svakodnevnim životom. Na različite načine pokušavaju da isplivaju u svesno bilo kroz snove, bilo kroz omaške u govoru.

Sigmund Frojd i detinjstvo

I, tako je detinjstvo dobilo posebno mesto u životima svih homo sapiensa jer su tu počeli da se u nesvesno ’pakuju’ prvi sadržaji, odnosi sa roditeljima postaju okvir za buduće odnose sa drugim ljudima, a vrstu ljubavi koju dete dobija postaje potka za sve ljubavi koje će se dešavati u odraslom dobu.

Zašto je ovo bitno razumeti i koliko vam može pomoći u razumevanju postupaka i emotivnih reakcija vaših kolega?

Svaki frojdovac bi vas savetovao da se, koliko možete, upoznate sa detaljima iz detinjstva saradnika. Odnos sa roditeljima se oslikava u odnosu podređeni – nadređeni. Na primer, vaš zaposleni će tražiti nadređenog sa kojim će uspostaviti odnos baziran na pravilima i principima odnosa koji je imao sa roditeljima. To u praksi znači da će tražiti da preživljava poznate situacije i scenario iz detinjstva. Na primer:

• Ako je vaš zaposleni odrastao sa roditeljima čiju je ljubav morao da zasluži, pa je ona tako bila uslovljena, očekujte da će njegove emotivne reakcije na poslu biti pojačane ako ga otvoreno kritikujete. Kritika u detinjstvu, pa i sada na poslu, znači da nema ljubavi i postupak koji je kritikovan mora da se koriguje. Kada se kao nadređeni nađete usred ovakve emotivne drame kada su vaše reči dobile neko sasvim novo značenje, znajte da ste se našli u porodičnoj drami zaposlenog i da treba da se borite sa duhovima njegove prošlosti.
• Ako, na primer, ujutru prođete sa glavom punom misli o tekućim obavezama, pa zaboravite da ekipi poželite dobro jutro, ništa se objektivno tragično nije desilo. Ali, ako pažljivo budete posmatrali svoje zaposlene i primetite jedno tužno lice koje govori da je osoba iza njega ostavljena i jadna, i tu se spremite na suočavanje sa demonima prošlosti. Ukoliko, naravno imate nameru time da se bavite.
• Ako vas neko od zaposlenih diže na kraljevski tron i daje vam ulogu savršenog vladara, udeljuje komplimente i pokazuje divljenje, i tu ima materijala da pretpostavite odnose dotičnog zaposlenog sa roditeljima. Znajte da ga morate negovati i ispunjavati njegova očekivanja jer se oseća nevažno i ’malo’ baš kao i u detinjstvu. Problem je ako vi niste osoba koja na ovaj način sarađuje za svojim zaposlenima i koja nema sliku o sebi kao velikom vladaru. Tu onda postavka stvari mora da se menja ako želite dobar radan tim.

Podređeni – nadređeni

Njujorška profesorka sociologije Boni Oglenski, koja se inače već neko vreme bavi međuljudskim odnosima poslovnog sveta, često se osloni na Frojdove pretpostavke i psihoanalitičkim pristupom pokušava da reši odnose podređeni – nadređeni.

Prvo savetuje da razumete da su svi postupci i ljudske reakcije znače ispoljavanje želja, ideja i slika koje su u nesvesnom i imaju jak potencijal da se ispoljavaju kroz svesno. „Mnogi to ne mogu da razumeju i tvrde da je nesvesno ne postoji“, iskusila je Oglenski.

Drugo, sasvim je u redu da dete živi u zavisnom odnosu sa roditeljima i da teži osamostaljivanju u zrelom dobu. To je pitanje opstanka. Kasnije, lepo je povremeno osetiti da se neko drugi brine o vama, ali ume da bude i bolno u zrelom dobu. Profesorka Oglenski savetuje: „Kao nadređeni, svojim stavom i postupcima vi aktivirate ovakva osećanja kod zaposlenih i morate u svakom trenutku biti svesni složene dinamike odnosa. Ako niste pažljivi, iskusićete plejadu manje ili više eksplozivnih reakcija“. Kad god ima priliku ističe da ste vi deo lanca, da i vi imate nadređene. Isto tako, i vi imate vaše nesvesno.

Frojd je pisao da čovek mora sebe da upozna da bi bolje živeo. Problemi nastaju, kaže Frojd, jer neke delove sebe nije upoznao. Zato treba da upoznajemo i druge da bismo bolje komunicirali.