Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 3 odsto, saopštili su iz NBS.
Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 4 odsto, a stopa na depozitne olakšice 2 odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena.
Kako navode iz NBS, donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, neugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.
Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Time Narodna banka Srbije nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Prevelik teret
Kako za Biznis.rs kaže prof. dr Predrag Mitrović, predsednik udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, rast i nivelisanje referentne kamatne stope trajaće negde do kraja 2023. godine segmentovanim povećavanjem kao i do sada.
“To znači permanentno povećanje cena dinarskih kredita privredi i građanima Republike Srbije,” ocenjuje Mitrović i dodaje da ako NBS nastavi podizanje ovim tempom od 0,25 do sledeće godine, imajući u vidu korekcije koje se sada javljaju, “moja procena je da će biti u rasponu od 3,75 do četiri odsto”.
“To je, u uslovima prezadužene privrede Srbije, prevelik teret pre svega za privredu, ali i njene građane”, smatra Mitrović.
Inflacija dostiže vrhunac
Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U NBS očejkuju da će u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
