Prva osiguravajuća kuća na svetu, „Hamburger Feuerkasse“, nastala je u Hamburgu 1676. godine. Nemci, možda bas iz tog razloga, imaju visoku svest o osiguranju. Svi znaju da je potrebno osigurati i sebe i svoju imovinu. To je tekovina koja se prenosi sa kolena na koleno.
Komšinica će vam, kada iznajmite stan, savetovati da kupite osiguranje od odgovornosti ako na primer, ostavite trag od vruće šerpe na kuhinjskom pultu ili cigaretom slučajno progorite mebl na garnituri. Dete je u školi osigurano od odgovornosti, ukoliko polomi prozor ili naočare svog druga.
Interesantno je da se osiguravajuće kuće i Insurtech kompanije dnevno reklamiraju na televiziji, bilo da je u pitanju brend awareness kampanja ili promocija određenog proizvoda, što u Srbiji nije slučaj.
Način prodaje
Veoma je zastupljen model prodaje B2B2C, naročito kada je u pitanju osiguranje uz kredite ili kartice, odnosno CPI osiguranje. Model ugovaranja je grupna polisa. Osiguravač prodaje svoj proizvod, a banka klijentima nudi to osiguranje opciono, uz obavezu da klijentu predstavi cenu osiguranja koja sadrži proviziju, premiju i administrativne troškove, kako bi klijent imao uvid u ono što plaća.
Takođe, potpuno je uobičajeno da se ugovori o osiguranju zaključuju putem telefona, kao i digitalnim putem. Kada pričamo o onlajn ugovaranju i procesu nakon toga, situacija je mnogo bolja nego u Srbiji, ali nije u potpunosti idealna.
Neke instance i dalje traže fizički potpis osiguranika na polisi, na primer, zdravstvene ustanove ili lekarske ordinacije u slučaju da osiguravač potražuje medicinski dosije osiguranika u slučaju analize osiguranog slučaja smrti ili bolesti kod isplate štete.
Većina opisa pokrića je slična kao u Srbiji, ali postoje pokrića koja su interesantna samo za nemačko tržište. Jedno od takvih pokrica je i osiguranje, odnosno garancija plaćanja depozita za najam stana koje nude osiguravajuće kuće „Basler“, „Allianz“ i „Würtembergische“.
U Nemačkoj vise od 80% ljudi iznajmljuje stanove i ovo tržište nekretnina je izuzetno razvijeno. Kada stanar želi da iznajmi stan prolazi kroz proces koji je sličan procesu uzimanja kredita: stanodavac ili firma koja iznajmljuje stanove proverava visinu plate, dužinu ugovora sa poslodavcem i tzv. Schufa, odnosno kreditni rejting (skoring). Nakon što sve to prođe, dobija predlog ugovora o najmu stana. Tada je potrebno da položi depozit u visini od maksimalno 3 «hladne» kirije – bez dodatnih troškova struje, grejanja i vode.
Da stanari ne bi morali da daju iznose depozita koji u proseku idu i do 5000 evra, data je mogućnost takozvanog osiguranja depozita za stan. Korisnik u slučaju štete je stanodavac. Stanar plaća premiju koja za iznos potencijalnog depozita od 3000 evra iznosi oko 140 evra godišnje. Polisa nema rok trajanja. Istek polise je istek ugovora o najmu stana. Naravno, stanar ne dobija nazad nikakav novac kada se iseli, ali nije morao da polaže gotovinu na početku, kada je bilo potrebno da opremi stan.
Veoma je popularno i osiguranje bicikala i mobilnih telefona. Ovo drugo obično se nudi kao benefit u okviru održavanja računa u bankama. Prvo se nudi onlajn, putem brojnih Insurtech kompanija.
Sve više se pominju rizici modernog doba i sajber osiguranje.
Osiguranje kredita
Nemci sve više, a naročito od pocetka pandemije COVID-19, osiguravaju svoje kredite. Prema istraživanju agencije „Ipsos“ za 2020. godinu, u Nemačkoj, CPI osiguranjem pokriveno je 27% kredita, a 81% klijenata želi da im prilikom apliciranja za kredit bude ponuđeno osiguranje. Najčešća pokrića u okviru CPI osiguranja su smrt, gubitak posla i sprečenost za rad usled bolesti ili nezgode. Osiguravači se takmiče u ponudama proširenja pokrića, od maksimalne dužine trajanja osiguravajućeg pokrića do maksimalnog iznosa mesečnog pokrića rate kredita. Primera radi, za kredit trajanja do 84 meseca, osiguravajuće pokriće za slučaj gubitka posla može da se iskoristi do tri puta u trajanju od po 12 mesečnih rata i maksimalnim iznosom pokrića rate do više od 3000 evra.
Kredite najviše uzimaju muškarci od 35 do 59 godina i to 42% njih bez vokacije, odnosno samo sa završenom srednjom školom. Jedan kredit u korišćenju ima 50% bankarskih klijenata (1% više nego u 2019) uz prosečan iznos od 11,300 evra (10,600 evra u 2019). Krediti se najviše uzimaju u svrhu kupovine polovnih (30%) i novih (29%) automobila, pa sledi nameštaj (15%), tehnika (13%) i godišnji odmori-putovanja (5%).
Najčešća osiguranja koja prate ove vrste kredita su, osim CPI osiguranja, Gap insurance (kod polovnih i novih automobila). To praktično znači kada se dogodi totalna šteta ili krađa vozila, osiguravač isplaćuje iznos razlike između sume isplaćene po polisi od autoodgovornosti za totalnu štetu i iznosa ostatka duga po kreditu ili sume po ugovoru o kupovini automobila.
Zatim, produžena garancija za tehniku koja se nudi uz bankarske proizvode, ali i u velikim maloprodajnim lancima tehnike poput „Saturna“ ili „Media Markta“.
Čak 96% korisnika kredita smatra da treba da ima pokriven najmanje jedan rizik u okviru ponude osiguranja uz kredite. Isplatom osigurane sume kod osiguranja smrti, gubitka posla i sprečenosti za rad zadovoljno je od 49% do 51% klijenata (naslednika).
IDD (Insurance Distribution Directive)
IDD ne treba da bude samo forma koju treba ispuniti, već suština odnosa i transparentnosti prema klijentu, od ugovaranja polise do isplate štete. IDD je direktiva koja se u Nemačkoj izuzetno poštuje i prati. Srbija je takođe ove smernice uvela u aprilu 2018. godine.
Vrlo je bitno da proizvod osiguranja bude transparentan i da bude prodat pravoj ciljnoj grupi.
I za kraj, u Nemačkoj osiguranje možete da kupite svugde: onlajn preko sajtova osiguravača ili Insurtech kompanija, putem sajtova onlajn prodavaca i distributera robe, putem telefona, u poslovnicama zastupnika kojih ima na svakom koraku ili u bankama.
Benefit osiguranja je u Nemačkoj itekako vidljiv. Ovde osiguranje predstavlja životnu potrebu, a ne luksuz ili nepotreban izdatak.
