Murat Ulker (63) je najbogatiji čovek Turske. Milijarder, izuzetan primer ponosnog naslednika Ulker imperije (Yildiz kompanija) i svog oca Sabrija Ulkera cenjenog industrijalca, pionira proizvodnje slatkiša u Turskoj.
Pre dve godine Murat Ulker se povukao sa mesta generalnog direktora kompanije, najvećeg porodičnog biznisa Turske. Njegovo ime se uz veliki ugled pominje kao uzor kako se vodi i širi porodičan posao.
Pre šest godina, pod Muratovim vođstvom, dogovoreno je formiranje globalnog biznisa Pladis. Pladis je britanska ’slatkišarska’ kompanija u čijem su sastavu Ulker, United Biscuits, Godiva i DeMet’s Candy Company sa sedištem u Londonu.
Pladis danas ima 34 fabrike u 13 zemalja. Slatkiši, grickalice, supe, kečapi i drugi prehrambeni proizvodi ovih fabrika mogu se nabaviti u 120 zemalja sveta, dostupni su nekoliko milijardi njihovih stanovnika. I sve je to počelo od proizvodnje dečjeg keksa 1944. u okviru Ulker male fabrike sa šest zaposlenih. ’Tata, donesi mi večeras keks’ poznat je slogan Sabrija Ulkera, osnivača male konditorije i Muratovog oca, koji je do svoje smrti 2012. tvrdio da je marketing ključ biznisa.
Najbogatiji čovek Turske o porodici
Iako se povukao sa čelne pozicije kompanije, Murat Ulker je u bordu direktora, veoma aktivan u svim poslovnim odlukama. Na mestu generalnog diretora zamenio ga je bratanac Ali Ulker (54) koji je inače dobio ime po nesrećno preminulom prvom sinu Sabrija Ulkera, Muratovom starijem bratu.
Sve ukazuje da Ulker porodica i njihov sada gigantski biznis neće odustati od porodičnih veza na odgovornim pozicijama. Kao uzora naslednika koji preuzima firmu od svog oca, Murata često i poslovni ljudi i mediji pitaju za iskustva i razmišljanja o porodičnom biznisu. Šta je ključno za opstanak, kako jedan takav biznis može da napreduje i po čemu se razlikuje od ostalih?, često su postavljanja pitanja Muratu Ulkeru.
U jednom od televizijskih gostovanja Murat je rekao:
„Početkom 2000-ih pročitao sam dve knjige iz kojih sam sve naučio o porodičnom biznisu. Jedna je Porodičan biznis (2004) i druga Porodičan biznis kao paradoks (2010). Od tada nisam naišao na bolji sadržaj. Ove su me knjige naučile u čemu je razlika između porodičnih i ostalih kompanija i šta je to što porodičan biznis čini uspešnim.“
Utopija
Ne samo zato jer je ključna karika jednog porodičnog posla kakav je Ulker, Murat potvrđuje činjenicu da 85% svih svetskih kompanija vode članovi jedne porodice. A što se Turske tiče, statistika je još ubedljivija – 95% svih firmi su porodične.
Murat je očigledno vaspitan u tradicionalnom duhu na šta je nadograđeno odlično obrazovanje sa istanbulskog univerziteta (Bosforski) iz oblasti poslovne administracije. Nikada nije prestajao da se obrazuje prvenstveno u tehnološkim granama o proizvodnji hrane (American Institute od Baking, Continetal Baking Company).
„Veoma važno u porodičnom biznisu je glavni fokus porodice, a to su harmonija i sklad. Neprestano se na tome mora raditi. Svaki član mora da ima jasno postavljenu ulogu, granice se moraju precizno postaviti kao i hijerarhija u mendžmentu. Ovo zvuči kao utopija, znam, jer članovi porodice koja je u poslu moraju da imaju kvalitete, broj potomaka i članova i zaradu koja će zadovoljiti svakoga. To je zaista retko!“, u intervjuu za Halalop rekao je Murat Ulker.
Kako do porodičnog uspeha?
Jasna vizija i dugoročni ciljevi jedini mogu da dovedu do dugog života porodičnog posla koji je moguć samo ako su članovi porodice zadovoljni finansijski i u svakom drugom smislu. Emocije su ovde ključan pojam koji može da bude i kamen spoticanja.
„Porodice moraju da osećaju jaku povezanost sa kompanijom. Moraju da misle: ’Ovo predstavlja ličnu žrtvu mog dede ili pradede za nas, njihove naslednike, da mi imamo danas bolji život’. Kada nema ovakve emotivne veze, naslednici će se lakše odlučivati da prodaju svoje deonice“, u istom intervjuu dodao je Murat Ulker.
Da bi posao u okviru jedne porodice živeo godinama i više generacija, oni koji sada odlučuju moraju da predvide šta će se desiti sa generacijom koja dolazi:
„Neplanirana tranzicija je previše riskantna. Od izuzetne je važnosti da se unapred pripremi i uskladi plan kako će generacija koja dolazi preuzeti posao. To sve mora biti jasno i precizno predstavljeno“, istakao je Murat Ulker, naslednik osnivača Ulker, Yildiz kompanije, nekoliko godina unazad najbogatiji čovek Turske.
Primer kako može
Veoma zanimljivo i korisno za sve koji su u porodičnom biznisu je model koji je porodica Ulker primenila kako bi podelila i obaveze i vlasništvo nad firmom, a da posao napreduje. Murat Ulker je napisao:
„Moja porodica je prošla kroz proces razdvajanja i to ovako:
U firmu Ulker su bili uključeni moj otac Sabri, ja njegov sin, njegov zet i moj stric Asim i njegova dva sina. Bilo je, dakle, šest šefova za jedan biznis. Bili smo u situaciji da smo svi bili šefovi i morali smo da se bavimo takvim veštačkim problemima kao što je upravljanje jedni drugima.
Stric i otac su rekli: „Hajde da razdvojimo posao i sačuvamo naše srodstvo.“ Svi smo ispoštovali ovu odluku. Proces se ovako odvijao:
Ni otac ni stric nisu ostavili nasledstvo posle smrti. Deci su podelili vlasništvo dok su bili živi. Posmatrali su nas i gledali šta i koliko mogu njihova deca.
Otac me je pitao kako to sve da uradimo pošto je svoju imovinu prepisao na nas. Rekao je:
„Vi ste dva brata i sestra, a po našoj veri brat dobija dva dela, a devojčica jedan. Kako ćemo to da rešimo?“
Rekao sam da uz ovoliko dobara nema potrebe za tako nečim. Predložio sam da sve podelimo na jednake delove. Nije bio siguran u to, ali ja jesam. Rekao sam mu da je moj jedini zahtev da moj udeo bude malo veći kako bih ja održao svoju reč. I, tako smo i uradili. I tako radimo do danas.
Da li ova situacija odgovara svima? Da li je posao obavljen kako treba? Ne znam. Ali, posao nismo oštetili i tako nastavljamo“, ispričao je Murat Ulker nekoliko godina unazad najbogatiji čovek Turske, član porodice Ulker.
[…] Pladis danas ima 34 fabrike u 13 zemalja. Slatkiši, grickalice, supe, kečapi i drugi prehrambeni proizvodi ovih fabrika mogu se nabaviti u 120 zemalja svijeta, dostupni su nekoliko milijardi njihovih stanovnika. I sve je to počelo od proizvodnje dječjeg keksa 1944. u okviru Ulker male fabrike sa šest zaposlenih. “Tata, donesi mi večeras keks” poznat je slogan Sabrija Ulkera, osnivača male konditorije i Muratovog oca, koji je do svoje smrti 2012. tvrdio da je marketing ključ biznisa, piše Bonitet. […]