Međunarodni monetarni fond (MMF) je ocenio, na osnovu dubinskih analiza u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta MMF, da se Srbija dobro izborila sa pandemijom kovid 19 i da očekuje da će se oporavak nastaviti, a da će realni rast srpskog BDP-a u 2021. godini dostići šest odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
MMF, koji je odobrio novi aranžman sa Srbijom na 30 meseci, ocenjuje da će puna posvećenost vlasti sprovođenju planiranih strukturnih reformi podržati potencijal za privredni rast, pri čemu ovaj fond očekuje za Srbiju nastavak visokih stopa rasta BDP-a od 4,5 odsto u 2022. i 2023. godini i četiri odsto od 2024. godine.
Kako je saopšteno iz NBS, MMF u svojoj analizi ocenjuje da su makroekonomska stabilnost u periodu pre krize, uz veliki paket mera podrške u borbi sa negativnim efektima krize, pomogli da se ublaži nepovoljan uticaj pandemije na ekonomsku aktivnost i omogućili rast u prošloj godini, te da se uzimajući u obzir podatke za prvo tromesečje 2021. godine, očekuje da će realni rast BDP-a u 2021. dostići šest odsto.
Izvršni direktori ocenili su da su relaksirajuća monetarna politika i politike iz oblasti finansijskog sektora ostale odgovarajuće, kao i da je putem vanrednih mera centralna banka podržavala ekonomsku aktivnost i tokom pandemije, uz održavanje niske inflacije, sa stabilnim deviznim kursom i dobro usidrenim inflacionim očekivanjima.
U MMF navode da je bankarski sistem ostao stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan i ističu da je neophodno kontinuirano praćenje rizika u bankarskom sektoru posebno kada krizne mere postepeno budu prestajale da važe.
Direktori su posebno dobrim ocenili planove za dalju podršku dinarizacije i za unapređenje tržišta kapitala, zbog još uvek visoke neizvesnosti, uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti.
„Srednjoročni makroekonomski okvir koji MMF projektuje za Srbiju ukazuje na to da se očekuje nastavak odgovornog vođenja dobrih politika, što će za rezultat imati dinamičan rast i njegovu dobru strukturu. MMF projektuje nastavak niske inflacije, dinamičan rast izvoza i rast deviznih rezervi Srbije, kao i fiskalni okvir koji istovremeno obezbeđuje smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu na ispod 50 odsto u srednjem roku i podršku ekonomiji putem visokih kapitalnih investicija“, ističe guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
“MMF očekuje i da će Srbija nastaviti da opravdava poverenje investitora, što se vidi po projektovanom nastavku visokih priliva stranih direktnih investicija od oko šest odsto BDP-a, kojima će, kao i do sada, u celini biti pokriven deficit tekućeg računa platnog bilansa“, navodi guvernerka Tabaković.
Predviđeni reformski prioriteti u okviru novog Instrumenta za koordinaciju politike uključuju učvršćivanje okvira fiskalne politike, jačanje upravljanja u preduzećima u državnom vlasništvu, dalji razvoj tržišta kapitala i povećanje dinarizacije, poboljšanje pružanja socijalne podrške, kao i prelazak na zelenu ekonomiju.
UNCTAD: Srbija privukla 3,44 milijarde dolara stranih investicija
U isto vreme, prema oceni Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2020. godini, što je za preko 50 posto više od ukupnih stranih direktnih ulaganja u Jugoistočnoj Evropi u godini pandemije kovid-19 koja su dostigla 6,11 milijardi dolara, navodi se u izveštaju UNCTAD.
Prema ovom dokumentu, Srbija zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu stranih direktnih investicija u prošloj godini, a ispred nje su Rusija sa iznosom od 9,7 milijardi dolara i Kazahstan sa 3,9 milijarde dolara.
Globalni tokovi stranih direktnih investicija su prošle godine opali za 35 procenata, pri čemu su ova ulaganja, kako piše u „Izveštaju o svetskim investicijama za 2021. godinu“ tela UN za trgovinu i razvoj sa sedištem u Ženevi, pala na 998,9 milijardi dolara sa 1,5 biliona dolara prethodne godine, usled globalne zdravstvene krize i mera zatvaranja ekonomija širom sveta.
Kako se ističe, ulaganja u razvijene privrede su više nego prepolovljena, na 312 milijardi dolara.
U SAD su strane direktne investicije pale za 40 procenata, ali su uprkos tome ponovo privukle najveći iznos od ukupno 156,32 milijarde dolara, dok je u Evropi zabeležen pad od čak 80 posto, na 72,5 milijardi dolara, u Rusiji pad iznosi 59,8 posto, a u Srbiji 19 procenata.
UNCTAD očekuje da će u tekućoj godini globalne strane direktne investicije biti delimično nadoknađene zahvaljujući oporavku u Aziji.
Od zemalja u regionu, kako se navodi u ovom izveštaju, strana direktna ulaganja u Hrvatskoj su dostigla prošle godine 1,3 milijarde dolara, u Albaniji 1,1 milijardu, u Sloveniji i Crnoj Gori po 529 miliona dolara, u Bosni i Hercegovini 371 milion, a u Severnoj Makedoniji 274 miliona dolara.
Ukupna strana direktna ulaganja u ekonomijama u tranziciji iznosila su samo 24,16 milijardi dolara, navodi UNCTAD.
