Kubanske vlasti su posle masovnih protesta usred velike ekonomske krize pogoršane razornim posledicama pandemije korona virusa legalizovale mala i srednja privatna preduzeća, u velikoj promeni u centralno planiranoj i kontrolisanoj privredi u kojoj su norma državne kompanije, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija. Kako se navodi legalizovana su mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih.
Kubanski režim suočava se s najvećom pretnjom po svoj autoritet u poslednjih nekoliko decenija, samo četiri meseca pošto je predsednik Migel Dias-Kanel konsolidovao vlast, piše Financial Times.
Masovni protesti prošlog meseca, najveći od kubanske revolucije 1959, bili su vidljivi znak nezadovoljstva podstaknutog ekonomskim kolapsom, smanjenjem zaliha hrane i povećanjem broja slučajeva korona virusa, dok, kako navodi britanski list, strogo kontrolisan jednopartijski sistem i centralno planirana ekonomija daju Dias-Kanelu malo mogućnosti za rešavanje sve veće krize. To je dodatno zakomplikovano neočekivano tvrdom linijom administracije predsednika Džozefa Bajdena.
Protesti koji su počeli 11. jula brzo su ugušeni pošto su angažovane hiljade policajaca, a internet prekinut uz, prema navodima organizacija za ljudska prava, hapšenje više od 700 demonstranata.
Procenjuje se da otprilike 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru, što je oko 13 odsto radne snage. Oni su, međutim, tražili uvođenje legalne strukture koja bi eksplicitno dozvolila njihovo poslovanje.
