„Kupovina osiguranja treba da bude laka i zabavna, kao što je šoping iz fotelje ili gledanje serija i filmova preko streaming servisa i vodeći se time osiguravači teže jednostavnosti, fleksibilnosti i poverenju sa klijentima“, kaže Mira Kiridžić – Bügler, direktorka u „Swiss Re“ za tržišta Austrije, centralne i istočne Evrope.
Na početku intervjua za „Svet osiguranja“, ona procenjuje da je globalni sektor neživotnog osiguranja izdržao recesiju bolje nego što se na početku pandemije predviđalo i da će se tokom ove godine oporaviti.
„Iako se očekivala stagnacija, primećen je globalni rast premija od 1,1 odsto u 2020. godine, a za 2021. i 2022. očekuje se povećanje od 3,6 odsto. U teže pogođenom životnom sektoru očekuje se povratak na rast od tri odsto“, navodi Kiridžić – Bügler.
Indikatori potrošnje pokazuju znatno usporavanje što je povezano, kako ona napominje, sa povećanim brojem nezaposlenih i velikom neizvesnošću.
„To neminovno vodi do rekordnog porasta uštede (barem za sve one koji još uvek imaju posao). Mnogi ekonomisti kažu da je velika potražnja za putovanjima, automobilima, luksuznim predmetima, elektronici i slično. Kad se svet vrati u normalu, ljudi koji su dovoljno uštedeli trošiće nemilice, a kako je većina skupih predmeta osigurana to će imati donekle pozitivan efekat na osiguranje“, kaže Kiridžić – Bügler.
Iako su procenjivani ogromni gubici na globalnom tržištu osiguranja, poslednje procene govore da ipak posledice neće biti toliko zastrašujuće. Postoje li najnoviji podaci o ukupnoj šteti nastaloj zbog epidemije na tržištu osiguranja u svetu? I kako se pandemija odrazila na prodaju polisa?
Globalna tržišta osiguranja bila su manje pod uticajem nego što se očekivalo. Prognoza ukupnih globalnih premija revidirana je u novembru 2020. godine, tako da će ove godine realno pasti za 1,4 odsto, što je polovina pada predviđena u junu 2020. Procena kompanije „Swiss Re“ je da će gubici u neživotnom osiguranju povezani sa pandemijom COVID-19 biti između 50 i 80 milijardi dolara. Uprkos pravnim nesigurnostima, uglavnom u SAD i Evropi, sudske odluke su uglavnom podržavale klauzule o izuzeću pokrića na osnovu virusa. Ako pogledamo u pravcu istočne Evrope, ovde čak nije ni bilo pravnih rasprava.
Pandemija, to jest lockdown delimično je imala pozitivan uticaj u oblasti osiguranja motornih vozila i osiguranju imovine stanovništva nasuprot osiguranju kompanija gde je, u zavisnosti od regiona, korona imala negativan uticaj između pet i osam odsto.
Sa početkom vakcinacije može se optimističnije posmatrati ova godina u odnosu na prošlu. Ako do prve polovine ove godine pandemija bude pod kontrolom kad se može očekivati da se profitabilnost na tržištu osiguranja vrati na nivo pre krize?
Efikasno vakcinisanje bi uticalo svakako na rast i imali bismo takozvani „V oporavak“, gde bi rast premije i povraćaj investicija bili jači od osnovnog. Poboljšanje ekonomskih aktivnosti bi imalo samim tim pozitivan uticaj na osiguranje. Što se tiče profitabilnosti, kao što sam napomenula, neki segmenti, na primer osiguranje motornih vozila pokazali su znatno bolji rezultat. Direktno pogođenim segmentima će biti potrebno dugo da se vrate u profitabilnost. To zahteva prilagođavanje proizvoda kao i jaku kooperaciju Vlade i osiguranja za rizike koje nije moguće osigurati i u koje spada pandemija.
Šta su najvažnije lekcije koje su osiguravajuće kompanije naučile od početka pandemije?
Inovacijska strategija mora postati deo korporativne strategije! Potreban je agilni pristup poslovanju, a danas još uvek često poslujemo u hijerarhijskim modelima. Digitalizacija kao i prateće inovacije veoma sporo napreduju, većina IT sistema je zastarela, proizvodi su često kompleksni, a razvoj novih, modernih proizvoda u današnjem vremenu treba da bude brži.
Takođe, menja se i konkurencija. Zajedno sa ostalim osiguravajućim kompanijama, konkurenti su u međuvremenu „BigTechs“ kao i alternativni igrači sa velikim iskustvom u radu sa kupcima, na primer kompanijom „Amazon“. Ali, oni mogu biti i dobri partneri. Zahvaljujući stabilnim modelima saradnje sa kompanijom „InsurTechs“, na primer, osiguravači mogu brže i efikasnije unaprediti svoju digitalizaciju, produbiti svoje odnose s kupcima i držati korak s konkurencijom.
U kom pravcu se tržište osiguranja počelo menjati zbog epidemije, da li ima uočljivih novih trendova, osim povećane digitalizacije?
Digitalizacija će ostati najvažnija tema u sledećim godinama, a tako sve veće značenje dobija cyber rizik, pogotovo zbog sve većeg broja ljudi koji trenutno rade kod kuće.
Ali, jedno od ključnih pitanja i dalje je ‒ Kako povećati prodor na tržištu? To je moguće uz pomoć inovativnih rešenja kao što su jednostavni produkti na parametarskoj bazi ili eko-sistemi u kojima osiguravači učestvuju, pa čak kao i orkestrator. U okviru eko-sistema osiguranje po potrebi ili „po meri“ osiguranika sa pozitivnim iskustvom odlučujući su kako bi se promenio stav pri sklapanju osiguranja. Regulacija tržišta osiguranja se prilagođava kako bi se dao prostor razvoju inovativnih ideja.
Šta podrazumevate pod eko-sistemom kompanije?
Pod eko-sistemom podrazumeva se struktura svih kompanija, partnera i mreža koji su usmereni prema zajedničkoj dodatoj vrednosti i dosezanju novog korisničkog interfejsa.
Koja su najnovija digitalna rešenja u oblasti osiguranja u svetu nastala tokom pandemje?
Digitalizacija je najveći pokretač inovacije. Zaključiti ugovore, predati račun, prijaviti zahtev za osiguranje, sve je to danas moguće onlajn.
Klasične forme osiguranja polako gube na važnosti dok novi oblici modela osiguranja uzimaju maha. Mega trend mobilnosti je dobar primer za to. Vlasništvo automobila nije više simbol statusa.
Transportni sistemi su danas umreženi, a vozila opremljena inteligentnim uređajima i onda tim podacima raspolažu i osiguravači. Povezivanje sigurnosnih sistema automobila sa mernim podacima osiguranja je jedno od rešenja koje „Swiss Re“ implementira.
Kako će se tačno ta nova tehnologija primenjivati prilikom obračuna premije u vašoj kompaniji?
Dakle, u partnerstvu sa proizvođačima automobila razvili smo skor rizika, koji omogućava da nova tehnologija utiče na preciziranje tarifa i premija osiguranika.
Šta se sve promenilo od početka epidemije korone na tržištu osiguranja i šta nikada neće biti isto?
Zahtevi i očekivanja osiguranika menjaju se i rastu. Kupovina osiguranja treba da bude laka i zabavna kao onlajn šoping ili gledanje serija i filmova preko streaming usluge. Osiguravači zahtevaju u radu sa svojim osiguranicima pre svega jednostavnost, fleksibilnost i poverenje. Najveći izazov za osiguravajuće kompanije u budućnosti biće ponuditi kupcima pravi proizvod u pravo vreme i putem pravog kanala.
Koliko će globalna ekonomska kriza nastala zbog pandemije uticati negativno na osiguranje, posledice su neminovne, očekuje se povećanje nezaposlenosti, očekuje li se zbog toga pad polisa životnog osiguranja?
Očigledno je da postoji veliki uticaj i na industriju osiguranja. Međutim, očekujemo, takođe, da će se tržište osiguranja relativno brzo oporaviti. Kao što je već́ pomenuto, vidimo povećanu potražnju za zaštitom koja će i dalje rasti. Posebna pokrića poput osiguranja za slučaj nezaposlenosti ili kratkoročne beneficije mogu biti izazovna neko vreme.
Osiguravajućim kompanijama neće odgovarati ni to što centralne banke neće menjati kamatne stope, pa ne mogu računati na povećane prinose u ovoj godini. Šta će biti fokus njihove investicione politike?
Kamatne stope očigledno posebno utiču na sve proizvode sa garancijama. Ukoliko regulativa to dozvoljava, trend može biti investicija u proizvode kao što su unit linked. Svakako životna osiguranja moraju da razmotre atraktivnije proizvode i mogućnosti da se diferenciraju od proizvoda koje nude banke.
Ukoliko je osetljivost na šokove kamatnih stopa velika posmatrano iz perspektive solventnosti kompanija, određeni proizvodi reosiguranja mogu biti jedan odgovor.
