Da li je kraj ’buma’ na tržištu nekretnina? Podaci pokazuju da se to dešava u dve zemlje.
Predviđanja stručnjaka da ’bumu’ na tržištu nekretnina dolazi kraj, proteklih dana počela su da se i ostvaruju.
Nakon višegodišnjeg upornog rasta do rekordnih visina, cene nekretnina počele su da padaju, a talas pojeftinjenja zahvatio je ponajviše tržišta u SAD-u i Nemačkoj, piše Poslovni dnevnik.
Analiza Redfina pokazala je da je tokom juna palo više od 60 hiljada dogovorenih kupovina porodičnih kuća u SAD-u, što čini gotovo 15% poslova sklopljenih na tom tržištu.
Najveći je to pad od aprila 2020. i prvog pandemijski talasa. Sada su makar u SAD, na smenjenu kupovinu uticala i inflacija i povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi u junu.
Iako stručnjaci zasad nisu sigurni da li je ovo potpuni slom ili je ovo samo nastavak usporavanja rasta, brojni su mediji vest dočekali komentarima u stilu “kraj buma” i “igra se završila”. O padu cena nekretnina pisao je i nemački Spiegel navodeći da su u bar desetak najvećih gradova države krenule silaznom putanjom, prenosi Poslovni dnevnik.
A šta je sa Srbijom?
U Srbiji očigledno nije ista situacija. Prema izveštaju oglasnog portala Nekretnine.rs. cene kvadrata u junu najviše su rasle u Novom Sadu i Nišu gde je zabeležen rast koji je premašio 8 odsto. Po visini cena nekretnina Beograd i dalje prednjači. U centru Beograda, koji važi za jednu od najatraktivnijih lokacija u Srbijij zabeležen je rast cena od 3,25 odsto, u odnosu na mesec maj, te sada cena kvadrata na ovoj lokaciji iznosi 2.958 evra.
Razloge zašto je to tako, ekonomski stručnjaci nalaze u tome što su nekretnine postale tržište kapitala pa se u njega ulaže da bi se sačuvao kapital. Sa druge strane, zbog rata u Ukrajini, Rusi i Ukrajinci dolaze u Srbiju, i kupovinom nekretnina dižu cenu, već nekoliko meseci unazad.
Kako je nedavno pisao portal Nova.rs, Rusi su isprva bili zainteresovani za luksuzne nekretnine koje su iznajmljivali, ali situacija se promenila. Sad su počeli da kupuju stanove u prestonici, za koje su spremni da izdvoje uglavnom više od 200.000 evra.
