Talenat je odavno popularna tema. Verovatno su se i pećinski ljudi pitali, kako to da je jedan od njih tako „talentovan“ za crtanje ili zašto neki od njih uspevaju da trče brzo kao gazele, a drugi da precizno gađaju kopljem. Reč talenat koristimo kada želimo da kažemo da neko ima velik potencijal; kada želimo nekog da izdvojim od ostalih i naglasimo da to što on radi ne može da se nauči, već se takav čovek rađa, odnosno rađa se sa tim.
Talenat se provlači kroz svaki aspekt ljudskog rada, kroz svaku aktivnost – sport, umetnost, posao, nauku… Određeni pojedinci nam deluju kao da su Bogom dati da se bave time čime se bave i za njih kažemo da su: rođeni fudbaleri, rođeni teniseri, rođeni menadžeri, rođeni programeri, rođeni prodavci…
Pored navedenog pogleda na talenat i talentovane ljude, postoji i drugi pristup koji govori o tome da biti talentovan znači da vam treba manje vremena da biste stekli određenu veštinu. Imajući to u vidu, talenat možemo doživeti kao urođenu predispoziciju koja nam olakšava da postanemo vrhunski u onom čime se bavimo.
Rođeni za…
Ako bismo za nekog rekli da je rođeni fudbaler, odnosno da je rođen sa talentom za fudbal, onda to podrazumeva da se u njemu nalaze geni koji su odgovorni za to. Problem je u tome što tako specifičnih gena nema. Nema gena za fudbalere, kao što nema ni gena za slikare, inovatore, programere, psihologe, astronaute, prodavce, predsednike…
S druge strane, imamo tako neverovatne pojedince, koji su još kao deca pokazivali znakove vanserijskog talenta i oni mora da su rođeni za to čime se bave?
Nažalost, kada god krenemo u potragu za rođenim talentom, veliki broj drugih faktora se ispreči u toj potrazi. Jedan od najboljih primera navodi Džef Kolvin u knjizi „Talenat je precenjen“. Radi se ni manje ni više nego o Mocartu.
Mocart je jedan od najpoznatijih primera ljudi za koje se smatra da su prirodni talenti, kako zbog kvaliteta njegove muzike, tako i zbog toga što je veoma mlad stvarao izvanredne kompozicije. Komponovao muziku kada mu je bilo pet godina. Sa osam je nastupao kao pijanista i violinista. Za života je stvorio stotine dela, a sve je to postigao do 35. godine života.
Ali, kada zagrebemo malo po površini, dolazimo do sledećeg ključnog podatka – do Leopolda Mocarta, Mocartovog oca.
Ko je bio Leopold? Bio je kompozitor, izvođač, istaknuti pedagog i napisao je knjigu o učenju violine. Naravno, i učio je malog Amadeusa svemu što je znao.
Ono što je važno napomenuti u vezi sa Amadeusom jeste da je prvo remek delo komponovao tek kada je imao 21 godinu (Klavirski koncert br. 9), što znači da je pre toga imao 18 godina izuzetno naporne stručne obuke. Da, 18 godina! Možda ipak talenat nije ključan, već nešto drugo?
Promišljeno vežbanje kao ključ za ostvarivanje vrhunskih rezultata
Prema mišljenju Andersa Eriksona, jednog od najpoznatijih naučnika koji se bavio tajnom iza vrhunskih postignuća, ključ tog vrhunskog postignuća se nalazi u takozvanom „promišljenom vežbanju“. Promišljeno vežbanje (eng: deliberate practice) nije obično vežbanje. To je vežbanje koje ima jasne karakteristike i cilj mu je unapređenje performansi pojedinca.
Elementi i karakteristike promišljenog vežbanja:
1.Osmišljeno je sa ciljem da se unapredi rezultat
Pravo promišljeno vežbanje je jasno osmišljeno sa ciljem da se unapredi rezultat. Često je neizvodljivo da ga sam pojedinac osmišljava, pa stoga je prisustvo kvalitetnog trenera ili instruktora ključno. Promišljeno vežbanje treba da pojedinca izvodi iz zone komfora, jer se pravo vežbanje nalazi u takozvanoj „zoni učenja“ – malo iznad trenutnih mogućnosti.
2.Ponavljanje
Ponavljanje je majka znanja, ali i majka navike i samo kroz ponavljanje određene aktivnosti ona može da nam uđe u naviku i da samim tim njezino izvođenje bude lakše.
3.Fidbek je konstantan
Ako sami radimo na svom usavršavanju, onda je ključno da možemo i da pratimo koliko smo uspešni – odnosno da imamo pravovremen fidbek i da uz pomoć njega saznamo da li smo na pravom putu. S druge strane, doprinos trenera ili mentora ovde može biti neprocenjiv.
4.Iziskuje napor
S obzirom da iziskuje ponavljanje i da nas vodi van zone komfora, ovakvo vežbanje nije lako već iziskuje napor i veliku fizičku i/ili umnu posvećenost. Ako nam je naporno, to znači da radimo pravu stvar.
5.Nije zabavno
Čim je nešto naporno, vodi van zone komfora i iziskuje mnogo ponavljanja, onda uglavnom i nije zabavno 🙂 Promišljeno vežbanje iziskuje da stalno tražimo one aspekte našeg posla/sporta/umetnosti u kojima nismo dobri i da zahtevamo od sebe napredak.
Šta u praksi za nas znači priča o promišljenom vežbanju?
Znači da ako vežbamo na takav način, dovoljno dugo i dovoljno pametno, vrhunski rezultat ne bi trebalo da izostane. Ali, ima jedno „ali“. Verujem da smo svi svesni činjenice da postoje ljudi kojima jednostavno neke aktivnosti kao da idu od ruke, a drugi za te iste aktivnosti deluju kao da imaju dve leve ruke ili noge. Naročito kod dece, kada još uvek nisu ušla u trening proces, takve se razlike lako mogu primetiti.
Da li to znači da promišljeno vežbanje nema smisla? Nikako. To samo znači da se ljudi rađaju da specifičnim prirodnim sposobnostima (a možda ih i u određenoj meri indirektno razvijaju tokom ranog uzrasta) koje im zatim olakšavaju bavljenje određenom aktivnošću.
Razlika između nadarenosti i talenta
Ganje, kanadski stručnjak za temu nadarenosti i talenta, pravi razliku između nadarenosti (prirodne sposobnosti) koja je urođena i talenta, koji predstavlja razvoj, nadogradnju te nadarenosti. Njegov stav je sledeći: „Razvojem se darovi pretvaraju u talenat!”
On prirodne sposobnosti (nadarenosti) deli u dve velike grupe: mentalne i fizičke, gde svaka ima određene domene.
U mentalne darove spadaju sledeći domeni
- Intelektualni (opšta inteligencija, verbalne, numeričke, prostorne sposobnosti…)
- Kreativnost (imaginacija, inventivnost, sposobnost rešavanja problema, originalnost…)
- Društveni domen (sposobnost uticaja, sposobnosti manipulacije i procene drugih, veštine komunikacije, empatija i taktičnost…)
- Percepcija (čula mirisa, sluha, vida, dodira, ukusa i propriocepcija)
U fizičke darove spadaju:
- Darovi vezani za muskulaturu (snaga, brzina i izdržljivost)
- Fizička “kontrola” (koordinacija, balans, refleksi i agilnost)
Koji je po Ganjeu kriterijum nadarenosti? Kriterijum je sledeći – da dete spada u 10% najboljih (vršnjaka) imajući u vidu neki od darova. Nadarenost se može manifestovati i kod starije dece, čak i kod odraslih kroz lakoću i brzinu sa kojom pojedinac usvaja nove veštine u bilo kojoj oblasti. Što to lakše i brže osoba postiže, to je dar/prirodna sposobnost veća.
Šta je onda talenat?
Talenat je rezultat (ili kompetentnost) koji osoba postiže, a da bi bila proglašena talentom, mora biti u 10% najboljih u svom domenu/oblasti rada.
Razvojem se darovi „pretvaraju“ u talenat! Na razvoj nečijih prirodnih darova utiču i aktivnosti koje se sprovode u cilju razvoja, progres koji se dešava, kao i uloženo vreme, novac i energija. I na kraju, kada se ceo ovaj proces uspešno prođe dobijamo osobu koja je „talentovana“ odnosno koja ostvaruje rezultat koji se smešta u 10% najboljih u datom domenu.
Zašto je ovaj model koristan? Koristan je jer je sveobuhvatan i za razliku od „ekstremnijih“ pogleda na talenat (koji negiraju značaj genetike ili koji umanjuju značaj vežbanja i same sredine u kojoj pojedinac odrasta), ovaj pristup sagledava široku kompleksnost koja se dešava na putu ka uspehu jednog pojedinca.
I na kraju potrage, šta reći?
Pogledajte još jednom spisak prirodnih darova koje pojedinac može imati i procenite sebe (ili pitajte druge šta oni misle o vama). Kada osvestite svoje darove, pitajte se sledeće – da li ste na putu da te darove pretvorite u talente, odnosno da postanete jedan od 10% najboljih u vašem poslu/sportu/umetnosti/hobiju? Pitajte se šta je potrebno da uradite da biste bili deo tih 10% i dajte sve od sebe da to i postignete, jer nema ničeg žalosnijeg od neostvarenog potencijala.
_____________________________________
Razvojem se „darovi“ pretvaraju u talenat
Na razvoj utiče veliki broj eksternih i internih katalizatora:
- ličnost pojedinca, njegov temperament, motivacija i potrebe, lične vrednosti, rezilijentnost, samosvesnost, nezavisnost
- spremnost pojedinca da uloži trud i da bude istrajan
- zdravstvena stanja, ograničenja i izgled
- njegovo okruženje: fizičko okruženje, društvo u celini, kultura…
- uticaj drugih: roditelji, učitelji i treneri, vršnjaci…
