Pojava soja omikron neće dovesti do ozbiljnih posledica za globalnu ekonomiju, smatraju stručnjaci s kojima je razgovarao Financial Times (FT). To se neće desiti čak i ako se dostupna cepiva pokažu manje efikasnim nego protiv drugih vrsta koronavirusa.
Ovu relativno optimističnu prognozu sagovornici FT-a su objasnili uspehom u razvoju vakcina protiv covida-19. Ali i dokazanom sposobnošću privreda većine zemalja da se prilagode ograničenjima koronavirusa.
Prema mišljenju stručnjaka, novi talas pandemije neće doprineti usporavanju inflacije. Međutim, mogao bi da natera centralne banke da odlože pooštravanje monetarne politike, prenosi Seebiz.
Svi sagovornici istakli su i dalje visok nivo neizvesnosti o tome koliku opasnost potencijalno predstavlja novi soj.
Prema Polu Donovanu, glavnom ekonomistu švajcarske UBS Global Wealth Management, „malo je verovatno da će omikron promeniti globalnu ekonomsku situaciju u trenutnoj fazi“.
U nizu zemalja mogu patiti putničke avio i turističke industrije, ali one čine relativno mali udeo u globalnoj ekonomskoj aktivnosti, kaže.
Viši ekonomista američke banke Goldman Sachs Den Struven smatra da, ako se pokaže da je omikron zarazniji od delta soja, tada se 2022. godine može očekivati smanjenje rasta svetske privrede sa predviđenih 4,6 na 4,2 odsto. Ali kaže i da će to usporavanje biti nadoknađeno rastom 2023. godine.
Prema prognozama banke, najgorim posledicama preti najpesimističniji scenario. Tako bi nova varijanta virusa bila manje osetljiva na vakcine i sposobna da uzrokuje teži tok bolesti.
Goldman Sachs ima i optimističan scenario. Pod pretpostavkom da će omikron izazivati lakše tegobe nego delta te će je i istisnuti, postajući nova dominantna vrsta koronavirusa.
„Sa svakim novim talasom ekonomska šteta je bila sve manja“, rekao je viši ekonomista nemačke investicione banke Berenberg Holger Schmiding.
Prvi talas pandemije doveo je do smanjenja ekonomske aktivnosti u evrozoni za 15 odsto, dok je zbog pojave zarazneg soja njen BDP pao za samo 0,7 odsto, smatra on.
