Ukoliko dođe do rasta kamatnih stopa, Srbija će biti u riziku od povećanja ukupnog duga, zbog čega je obazrivost u vođenju makroekonomske politike „preko potrebna“, ocenio je profesor ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić, dodajući da će kamatne stope u Srbiji zavisiti od ponašanja drugih centralnih banaka.
Problem Srbije je i to što ukoliko raste inflacija, a postoji fiksirani kurs, može doći do smanjenja konkurentnosti proizvoda iz Srbije, i na inostranom i na domaćem tržištu, istakao je Šoškić na onlajn diskusiji „Helicopter money – Uticaj fiskalnih stimulansa na makroekonomska kretanja u Srbiji i svetu“, koju je organizoval Fridrih Ebert fondacija.
On je rekao da je legitimno ukoliko se država odluči za fiksni kurs, da mnoge zemlje to biraju, „ali da moramo da znamo da plate ne mogu da rastu brže od produktivnosti rada„.
Govoreći o ekonomskim paketima pomoći, Šoškić navodi da mora da prođe još vremena da bi se videli efekti, ali da mu se čini da najveće probleme sa inflacijom imaju zemlje koje su imale linearna davanja ka građanima, prenosi Nova ekonomija.
Neke mere su, kako kaže, bile problematične zbog linearnih davanja svima bez selekcije i dokapitalizacije određenih preduzeća, i kao primer navodi da je “potpuno pogrešna mera bila odluka NBS da na sekundarnom tržištu kupuje obveznice preduzeća.“
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk rekao je da ključni problem Srbije nije rast inflacije, već potencijalni rast kamatnih stopa što znači veće kamate na dug.
Ćulibrk je govoreći o pomoći od 100 evra građanima i najavama da će to povećati potrošnju, izneo podatak da je potrošnja na malo u prvih šest meseci 2020. godine imala rast od 4,2 odsto, a nakon pomoći je rast bio 4,3 odsto, što znači, kako kaže, da je efekat bio zanemarljiv.
Član Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić smatra da nas u narednom periodu ne očekuju poremećaji koji će ugroziti dužnike i dodaje da bi rast kamatnih stopa potencijalno ugrozio i dužnike i korporativni sektor što je loša posledica krize.
Nikolić ističe da je, ako se uzme u obizir da se pandemija približava kraju, Srbija postigla dobar rezultat što se tiče ekonomskih mera i navodi primer Bugarske čije su mere bile selektivne, gde su precizno birani sektori kojima se pomagalo, ali su rezultati, kako kaže, bili skromni.
Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Jasna Atanasijević kaže da rast kamatnih stopa treba da nas brine jer će uticati na dug Srbije, napominjući da je to „stresna okolnost“, jer Srbija dosta zavisi od zaduživanja. Mere ekonomske pomoći, kako je navela, generalno bi mogle da budu bolje targetirane, problem je bio u neselektivnosti što, kako smatra, nije značajno dovelo do povećanja potrošnje.
