Eurostat je objavio podatke o potrošnji po glavi stanovnika u 2020. godini, koji pokazuju da kada je u pitanju individualna potrošnja po domaćinstvu, Crna Gora je sa svojih 61% odsto evropskog proseka ispred svih zemalja u okruženju, koje su na putu ka članstvu u EU, dok je Srbija na 52% EU proseka, Bosna i Hercegovina ima 43, Severna Makedonija 44, a najlošije stoji Albanija – čija je kupovna moć na 40 procenata EU proseka.
Po indikatoru koji meri obim bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku, Crna Gora je takođe prva u regionu sa 46 odsto proseka EU. Srbija je po ovom parametru na 43 odsto proseka, Severna Makedonija na 38, BiH na 33 i Albanija na 31 odsto proseka EU.
Kada su samo članice EU u pitanju, Hrvatska je na samom dnu, kao druga najsiromašnija zemlja u uniji, gde je na poziciji ispod nje i dalje gora samo Bugarska, dok je svega devet zemalja članica iznad proseka EU, pišu hrvatski mediji.
Standard u Hrvatskoj je 56 posto slabiji nego u Nemačkoj, na osnovu podataka Eurostata koji kao pokazatelj koristi Actual individual Consumption (AIC), koji meri vrednost roba, usluga i dobara koje građani mogu kupiti ili dobiti za istu svotu novca. AIC pokazuje stvarnu potrošnju koju konzumiraju građani neke zemlje, bez obzira na to jesu li dobra i usluge koje su im na raspolaganju platila domaćinstva, vlade ili neprofitne organizacije.
Eurostatovi podaci pokazuju da je devet zemalja članica po kriterijumu materijalne dobrobiti domaćinstava iznad proseka EU, gde je najbogatiji Luksemburg, koji je 31 posto iznad evropskog proseka. Sledi Nemačka s 23 posto. U grupi zemalja koje stvarnu individualnu potrošnju imaju od 5 do 20 posto iznad proseka EU su Austrija, Finska, Belgija, Holandija, Švedska i Francuska.
Rumunija nije u ovoj gornjoj grupi zemalja članica, ali je značajno ispred Hrvatske, koju je prestigla 2015. godine. Te godine obe zemlje bile su na 58 posto proseka EU, a sada je, prema novim podacima, koji obuhvataju 2020. godinu, Rumunija na 79 posto proseka EU, a Hrvatska na 67 posto. Rumunija je pretekla i Slovačku.
Na Kipru, u Italiji, Litvaniji i Irskoj nivo je bio 10 posto ili manje od prosečnih, dok su Španija, Češka, Portugal, Malta, Poljska i Slovenija u zaostatku 11-20 posto. Rumunija, Estonija i Grčka bile su 21-25 posto ispod proseka EU. Pet zemalja je 25-33 posto ispod proseka, a to su Slovačka, Latvija, Mađarska, Hrvatska i Bugarska.
Nedavno je, kako je već pisao Bonitet, Svetska banka ocenila da će svetska ekonomija ove godine zabeležiti najjači rast za 80 godinana, ali da iako napredne ekonomije doživljavaju svoje najbolje dane, zemlje s niskim primanjima sada beleže svoje najgore, a one koje nemaju vakcine nastaviće još više da zaostaju.
