Mnoge evropske firme i domaćinstva su pod finansijskim stresom kao posledicom pandemije, čime se povećava broj nepovratnih zajmova. Iako je usvojen prethodni nivo novčane, fiskalne i regulatorne podrške, očekuje se porast loših zajmova u Evropskoj uniji.
Prema nedavnom evropskom istraživanju, broj bankrota u mnogim evropskim zemljama čak je prošle godine pao u odnosu na godišnji prosek za 2017.-2019. (U Nemačkoj za 15 odsto, u Italiji i Francuskoj za više od 40 odsto), iako su mnoge firme prisilno zatvorene zbog vladinih ograničenja.
Firme su imale koristi od državne potporedrške i premošćivanja, a u Švedskoj, gde su se provodila blaža ograničenja javnog života, broj bankrota lani je porastao za 6,5 odsto, piše ljubljanski Dnevnik.
Mala i srednja preduzeća imaju relativno veću potrebu za finansijskim restruktuiranjem od velikih, čije obveznice kupuje Evropska centralna banka. Mala i srednja preduzeća pogođena su potrebom za likvidnošću kako bi preživela razdoblja zatvaranja. Istovremeno, tokom „nove normale“ pate i od niže profitabilnosti.
Evropska investiciona banka (EIB) procenjuje da neto gubitak prihoda, uključujući razne državne pomoći, iznosi 6 do 11 odsto za mala i srednja preduzeća, u poređenju sa 2 do 3 odsto za velike kompanije. Nažalost, to nije dobar znak za evropski bankarski sistem.
Ovde će biti presudno odabrati pravi mehanizam rešavanja problema malih i srednjih preduzeća kako bi se izbeglo pogoršanje bilansa banaka do te mere da bi to dovelo do ponovne kreditne krize u Evropi, posebno u nekim evropskim zemljama. Nije sve tako kritično, kao što smo već videli primer dobre prakse u Americi s Main Street Lending Programom, gde je Fed, kako bi podstakao komercijalne banke na kreditiranje, pokrio čak 95 odsto novih ili postojećih zajmova, navodi Dnevnik. Program je vredeo 600 milijardi dolara.
