Prošlogodišnja anketa koju je sproveo Univerzitet Centralne Floride, u kojoj je učestvovalo 592 ljudi, većinom kancelarijski radnici, pokazala je da su ispitanici bili produktivniji dok su radili od kuće tokom pandemije. Međutim, ova povećana produktivnost nije uvek nagrađena. U poređenju sa onima koji rade u kancelariji, studije pokazuju da šefovi slabije unapređuju ili manje daju povišice onima koji rade od kuće, piše Startit.rs.
Studija jedne kineske turističke agencije iz 2015. godine, otkrila je da se ljudima koji su radili od kuće više sviđao posao, ali stopa unapređenja među njima bila je niža. Novija studija iz 2020. godine o radu na daljinu, u kojoj je učestvovalo 405 zaposlenih u tehnološkim kompanijama, otkrila je da su radnici na daljinu dobijali isti broj unapređenja kao i zaposleni u kancelariji, ali da su im plate rasle sporije. Ljudi koji rade od kuće mogu biti u nepovoljnom položaju i zbog činjenice da šefovi donose brže procene o ljudima koji rade u kancelariji. Na takav zaključak navodi i studija iz 2010. godine, u kojoj je učestvovalo 39 menadžera, koja je pokazala da rukovodici više vole kada vide svoje zaposlene na sastancima ili za svojim stolom.
Međutim, studija o zaposlenima u tehnološkim kompanijama, pronašla je da su štetni efekti rada na daljinu manji kod ljudi koji su imali puno saradnika koji su takođe radili na daljinu, ili kada su daljinski obavljali dodatni posao van radnog vremena, kao i kada su imali više interakcija licem u lice sa svojim šefovima. Sastanak sa vašim menadžerom licem u lice — trenutno verovatno preko Zoom-a — mogao bi poslužiti kao „strategija upravljanja utiscima”, napisali su autori studije. Ova studija sugeriše da ljudi moraju da budu svesni signala koje daju šefovima ako žele da budu uzeti u obzir za unapređenja i moguće povišice.
S druge strane, menadžeri bi mogli da promene svoje stavove po pitanju rada od kuće. Džozef Greni, glavni direktor za razvoj u kompaniji VitalSmarts, koja pruža usluge obuke i razvoja organizacijama, kaže da kancelarija olakšava posao lenjim menadžerima. Umesto tog prinudnog fizičkog zajedništva, Greni kaže da menadžeri mogu da kreiraju virtuelne događaje kako bi stvorili poverenje i bolju konekciju sa članovima tima, a za to je potreban napor koji nisu svi šefovi spremni da ulože.