Od novembra 2021. godine do danas tržište kriptovaluta je palo na trećinu svoje tadašnje vrednosti – sa rekordnih tri biliona dolara na 980 milijardi dolara.
Emilija Vuković, predsednica Srpske blockchain inicijative, za „Svet bankarstva i investicija” kaže da je bitcoin, najpopularnija kriptovaluta na svetu, izgubila prema Coindesk- u, više od 50 odsto svoje vrednosti od početka godine.
Nakon predikcija svetskih stručnjaka i ekonomista o nadolazećoj inflaciji, među investitorima se, kaže Vuković, javila briga da će Federalne rezerve nastaviti sa svojim značajnim povećanjem kamatnih stopa, čime se povećavaju izgledi za recesiju u SAD.
Kriptovalute nisu sredstvo sigurnog utočišta za globalnu krizu
„Tržište kriptovaluta zabeležilo je smanjenje ukupne tržišne kapitalizacije za oko 10 odsto i trenutno iznosi 980 milijardi dolara. To znači da je celo tržište u celini zabeležilo više od dva biliona dolara gubitka od svog vrhunca u novembru 2021. godine. Finansijski konsultanti savetuju da je zbog novonastale situacije, važno da razmislite o alokaciji svojih resursa i da bitcoin treba da bude do pet odsto vašeg totalnog portfolia”, ukazuje naša sagovornica.
Ona ističe da je većina istraživanja pokazala da je ekonomska kriza pozitivno povezana sa povećanom trgovinom bitcoinima.
„Postoji negativna povezanost između obima trgovanja i vrednosti valute (i prinosa), što sugeriše da su niska cena valute i deprecijacija valute praćeni povećanom trgovinom bitcoinima”, navodi ona.
Rezultati, dodaje, ne važe samo za valute pogođene krizom, već i za valute razvijenih ekonomija.
„Istraživanja su pokazala da je bitcoin sredstvo za zaštitu od deprecijacije lokalne valute, ali ne i sredstvo sigurnog utočišta za globalnu krizu. Moramo takođe napomenuti da globalno kriptotržište vredi samo delić globalne ekonomije, čak i kada se posmatra najveća vrednost kriptotržišta svih vremena. Kao što sam pomenula kriptoekonomija je premašila tržišnu kapitalizaciju od tri biliona dolara tokom novembra 2021, što je najveća vrednost koju je ikada zabeležila do danas, međutim globalni BDP je u istoj kalendarskoj godini iznosio približno 94,93 triliona dolara”, navodi Vuković.
Kriptotržište je možda premalo da samo po sebi izazove recesiju
Ona ističe da postoji velika razlika između centralizovanih i decentralizovanih ekonomija.
„Kao takvo, kriptotržište je možda premalo da samo po sebi izazove recesiju na globalnom tržištu. S druge strane, ako tradicionalna tržišta prolaze kroz recesiju, ovo se odražava i na kriptovalute. Dakle i kriptotržište, isto kao i tradicionalno, prolazi kroz svoje cikluse i može proći i kroz recesiju kada su pogođeni kako pojedinci tako i institucije, odnosno investitori”, objašnjava naša sagovornica.
Kada postoji ekonomska kriza bilo koje veličine, postoji, dodaje, velika tendencija među investitorima da pokušaju da nadoknade svoje visoko rizične investicije.
„Većina investitora će dovesti do povlačenja kriptosredstava, gledajući na kripto kao na visoko rizično ulaganje, s toga će kripto i trpeti povlačenje ulaganja u recesiji”, navodi Vuković.
Bilo bi, kaže, nezahvalno davati predikcije o budućnosti kriptotržišta, jer će situacija zavisiti od mnogobrojnih faktora i podeljenih mišljenja.
„Koriste se popularne metrike, uključujući tr- žišnu vrednost i ostvarenu vrednost (MVRV – odnos koji pokazuje trenutnu u odnosu na prosečnu cenu koina) koje sugerišu da će bitcoin uskoro započeti period akumulacije. Veliki broj korisnika smatra da je ovo uvod u tipičan ciklus kriptovaluta, odnosno da će doći do „pucanja balona”, ali uz oporavljanje sektora, do toga da je ovo zapravo pravo vreme za kupovinu kripta i proširenje portfolia po niskoj ceni. Ostaje nam samo da pratimo ovo dinamično tržite i da donosimo odluke o budućem investitranju u skladu sa našim potrebama i informacijama koje prikupljamo”, zaključuje predsednica Srpske blockchain inicijative.
