Lile su kiše, padao je prolećni mraz na voćnjake, plavljene su njive i atari poslednjih godina i opet je zanemarljivo malo poljoprivrednika pokriveno polisom osiguranja. S jedne strane poljoprivrednici nemaju puno poverenje u isplatu šteta, a s druge osiguravajuće kompanije negativno posluju po ovoj liniji proizvoda. Zbog svega toga, osiguravajuće kuće u Srbiji razmatraju organizovanje pula za osiguranje rizika poljoprivrede, koji poslednjih godina postaju sve veći zbog prirodnih nepogoda i klimatskih promena. Pored osiguravajućih kompanija, članovi takvog udruženja bili bi reosiguravači, predstavnici poljoprivrednika i država. U tom slučaju, disperzijom rizika obezbedila bi se niža cena i veće pokriće koje bi dobio vlasnik jednog dobra iz osiguranja.
Ali, ne može se još reći da je na pomolu rešenje za osiguranje strateške grane Srbije, jer su u toku početni sastanci menadžmenta osiguravajućih kompanija i tek se razmatraju modeli koji bi bili prihvatljivi za Srbiju.
U brojnim zemljama širom sveta već postoji takvo udruživanje za pokriće rizika, dok se u Francuskoj trenutno razgovara na tu temu.
Usevi i plodovi…
Organizovanje pulova nije novost u svetu osiguranja, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).
„Pulovi su poslovna udruženja čije članice mogu da budu osiguravajuće kompanije, reosiguravači, ministarstva i esnafska udruženja. Osnivaju se radi raspodele velikih rizika, jer bi pokriće takvih rizika bilo neprihvatljivo za samo jednu osiguravajuću kompaniju. Na primer, nuklearni rizici, prirodne katastrofe, zemljotresi, rizici u poljoprivredi“, navodi NBS.
Radoje Živanov, šef odeljenja za osiguranje poljoprivrede u kompaniji „Triglav osiguranje“ kaže da razmišljanje na ovu temu postoji već neko vreme u osiguravajućim kućama imajući u vidu kompleksnost i rizičnost ove vrste osiguranja.
„Formiranje ovakvog pula potrebno je da bi se što kvalitetnije mogli osigurati rizici koji prate poljoprivrednu proizvodnju jer bi ovakvo udruživanje doprinelo da se na tržištu pojavi šira lepeza osiguravajućih pokrića po prihvatljivijim cenama. Time bi osiguravajuće kompanije postigle bolju disperziju rizika koja je neophodna za održivost samog programa osiguranja poljoprivrede. Takođe, vrlo često se u ulozi reosiguravača pojavljuje i država, kako bi proizvodi bili povoljniji i dostupniji poljoprivrednicima. Zbog povoljnijih ugovora o reosiguranju koje osiguravači mogu dobiti kod jednog nacionalnog reosiguravača za poljoprivredu“, kaže on.
Najveći rizik preti voćarima i povrtarima od mraza, grada, oluje, ali i pored toga što država subvencioniše (70 odsto ili 40 odsto premije zavisi od okruga) mali je broj osiguranih paora, tek nešto više od deset odsto obradivih površina. Razvijene zemlje Evropske unije daleko su iznad tog procenta, osigurano je oko 70 odsto obradivih površina, u SAD i Australiji 90 odsto.
S obzirom na to da kod osiguranja useva i plodova postoji konstantno veliki rizik koji je često na nivou katastrofa na ovu vrstu osiguranja ne bi trebalo gledati po čisto tržišnom modelu zbog potencijalnih problema da osiguravači uopšte nose takav rizik, kaže Radoje Živanov.
Prema njegovoj napomeni, zato organizovanje pulova igra važnu ulogu, u najrazvijenijim zemljama takav način osiguranja prihvatile su i države i klijenati kao jedini moguć i dugoročno održiv za sve učesnike u ovom procesu.
Rizični događaji
U Srbiji je malo učešće osiguranja useva, kažu u kompaniji DDOR osiguranje Novi Sad. Ukoliko bi više njiva bilo osigurano, što bi bilo dobro za razvoj poljoprivrede, celokupna tržišna izloženost, kako kažu u toj kompaniji, bila bi izuzetno visoka.
„To znači da bi samo mali broj osiguravajućih kompanija (ili nijedna) bilo u mogućnosti da preuzme ovaj rizik, jer bi on bio prevelik. Pored toga, tu su i efekti klimatskih promena, koje već možemo da vidimo u područjima Srbije, a tu spadaju „ekstremni događaji“ poput oluje, grada, jakih pljuskova i iznenadnog mraza. Stoga, kombinovani efekat veće potražnje za osiguranjem, i veći meteorološki rizik, ozbiljno bi pretili visinom cena osiguranju domaće poljoprivrede“, kažu u DDOR-u.
Kako je poljoprivreda jedna od strateških grana u Srbiji, potrebno je pronaći neki lek, kako napominju u toj kompaniji, i jedno od rešenja za mehanizme za ublažavanje rizika moglo bi biti formiranje dobro strukturisanog pula osiguravača. Drugo rešenje bi moglo biti parametarsko osiguranje ili druge vrste institucija koje bi mogle da pomognu da se rizik raspodeli na više osiguravača.
„Formiranje pula osiguravača moglo bi pružiti povoljnije osiguranje od klasičnih rizika sa većim pokrićem, pomoći u stvaranju novih proizvoda i izgraditi dostupnost osiguranja i komercijalno pristupačne stope premija. Uloga države trebalo bi da bude rešavanje tržišnih i pravnih pitanja, kao i prikupljanje i upravljanje podacima, omogućavajući osiguravačima da pravilno procene rizike i stvore aktuarski zdrave proizvode“, kažu u DDOR-u.
Polise, gubitak
Prema oceni sagovornika „Sveta osiguranja“, osiguravajuće kompanije u poljoprivredi nemaju profit, u gubitku su godinama unazad po toj liniji proizvoda, premija se dampinguje i malo imanja se osigurava.
„U našoj kompaniji učešće osiguranja poljoprivrede je 4,3 odsto u ukupno fakturisanoj premiji za 2020. godinu, a što se tiče profitabilnosti ovih osiguranja na osnovu podataka sa kojima raspolažemo, možemo potvrditi da osiguravajuće kompanije već duži niz godina negativno posluju na osnovu ovih polisa“, kaže Radoje Živanov iz „Triglav osiguranja“.
U kompaniji DDOR kažu da je osiguranje poljoprivrede u njihovoj kompaniji među prvih pet vrsta osiguranja.
„Tačno je da ova vrsta osiguranja ima veoma promenljive rezultate, sa značajnim gubicima koji su sve češći usled klimatskih promena. S vremenom, ova grana osiguranja se bori da proizvede profit i očekujemo još više poteškoća u budućnosti. Zbog toga je potrebna sistematska inicijativa svih zainteresovanih strana radi boljeg ublažavanja rizika, što će dovesti do mogućnosti bolje podrške opštem razvoju srpske poljoprivrede“, kažu u DDOR-u.
U NBS kažu da udruživanjem zainteresovanih aktera mogu da se rešavaju, na primer, pitanja u vezi sa uslovima osiguranja, obimom pokrića, ograničenjima i isključenjima iz osiguranja, premijom osiguranja, učešćem osiguranika u šteti (franšiza), subvencijama na premiju. Kao i formiranje posebnog fonda koji bi se finansirao iz dela premije osiguranja iz kog bi se pokrivale štete koje nisu obuhvaćene osiguranjem.
„Različiti vidovi udruživanja osiguravača pod patronatom matičnih država postoje i u Evropi i svetu (SAD, Španija, Italija, Turska), te se ta ideja kako kod njih, a tako i sada kod nas pojavila iz velike potrebe kako poljoprivrednika, tako i države da osiguravači budu što značajniji oslonac u pokriću rizika najveće fabrike pod otvorenim nebom“, kaže Živanov.
Uspešni pulovi koji postoje u drugim državama predstavljaju specifičan vid javno-privatnog partnerstva između države i osiguravača, a da bi došlo do formiranja ovog udruženja, kako on kaže, neophodno je značajnije učešće svih navedenih aktera što trenutno u Srbiji još uvek nije slučaj.
Pulovi i konkurencija
Da li bi u tom slučaju sa stanovišta zaštite konkurencije na tržištu bilo moguće stvaranje kartela osiguravača?
U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu da s posebnom pažnjom prate poslove saosiguranja na tržištu osiguranja Srbije upravo zbog horizontalne komponente saradnje koja uključuje i dogovore učesnika na tržištu oko cene (premije) osiguranja, odnosno predstavlja vid restriktivnih sporazuma, ali koji mogu biti izuzeti od zabrane u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.
„Iz tog razloga bi učesnici na tržištu, u slučaju da planiraju organizovanje pula, morali da podnesu zahtev za pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma (sporazum o saosiguranju – pul osiguravača) od zabrane kako bi Komisija odlučivala o ispunjenosti uslova za izuzeće u skladu sa zakonom propisanim uslovima“, kažu za „Svet osiguranja“ u Komisiji za zaštitu konkurencije.
U Udruženju osiguravača Srbije kažu da su u toku početni sastanci osiguravajućih kompanija na ovu temu i tek se utvrđuju modeli o kojima će biti razgovarano i koji će biti analizirani u budućem periodu, ali je još rano govoriti o konkretnom modelu koji bi bio prihvatljiv za Srbiju.
U kompaniji DDOR veruju da formiranje takvog pula ne bi ugrozilo tržišnu konkurenciju, već nasuprot, potencijalno bi smanjilo troškove osiguranja. Pul bi ojačao konkurenciju jer bi omogućio osiguravačima, kako kažu u toj kompaniji, koji inače ne bi mogli da pruže takvo pokriće, da ulože svoja sredstva u zajedničku svrhu i stvore novog igrača. S druge strane, članstvo u pulu bi bilo dobrovoljno, predstavljalo bi priliku, a ne obavezu, napominju u toj kompaniji.
