Savetovanje je danas veliki biznis. Dobar savetodavac se kao takav nudi na bar polovini internet stranica i knjižarskih polica.
I sami ste svedoci da su na sve strane saveti eksperata i majstora svog posla. Nude tajne formule od toga kako da napravite milione do toga kako da spremite zdrav obrok za 12 minuta. A, da biste nekoga uzeli u razmatranje kao potencijalnog savetodavca, prethodno ćete sigurno prečešljati njegov život, delo i rezultate. Uostalom, on će vam ih često i sam ponuditi da ne trošite vreme.
Da li je baš tako da je svaki ekspert i dobar savetodavac?
Ili, čijim se savetima prepustiti uz garantovan uspeh?
Stručan i naučan
Velika imena danas možete čuti da govore o svojim uspesima i putevima.
Zar nije privilegija čuti jednog Martina Skorsezea kako stvara film? Ili, Stivena Kinga kako oblikuje priču u roman? Ili, jednog nenadmašnog Vorena Bafeta kako i kada investira novac?
Jeste. Ali, biti dobar u nečemu i dostići majstoriju ne znači i biti dobar u savetovanju, prenošenju svojih iskustava drugima, podučavanju drugih. Nekoliko je razloga zbog kojih eksperti u jednoj oblasti vrlo često nisu dobri učitelji.
Prvo, naučiti nekoga bilo čemu podrazumeva da učitelj poseduje određena znanja. Mora da zna kako radi to što radi kako bi mogao drugima da objasni ceo proces. Mora da bude svestan toka i delova procesa i da ih taksativno i iznosi.
Isto tako, dobar učitelj mora da bude strpljiv, vešt u komunikaciji i jasnom iznošenju misli. Mora da se saoseća sa početnikom–učenikom ispred sebe i da osvesti šta je to što je njemu potrebno. Tu je i motivacija učitelja–savetodavca koja se podrazumeva. Da bi savetodavac bio dobar savetodavac, mora da voli da deli savete.
Ako dobijate savete uglednih eksperata, da li vam to garantuje i vrhunski rezultat?
Od najboljih najbolje
Nedavno je grupu istraživača (2021) na čelu sa Dejvidom Levarijem zanimao odgovor na ovo pitanje, a podstaknuti medijskim navalama velikih imena koja savetuju i garantuju rezultate svojim iskustvom i stručnošću.
Istraživanje je dalo odgovor na pitanje da li ljudi zaista od eksperata očekuju da ujedno budu i eksperti u prenosu znanja. ’Da’, reklo je više od polovine ispitanih. Potvrdili su da najviše slušaju savete najboljih u poslu jer misle da im je to siguran put do uspeha.
Ali, praksa je potvrdila da nije bitno da li je savet upućen od strane vrhunskog eksperta ili nekoga prosečne stručnosti. „Savet majstora jeste bio koristan“, napisali su istraživači u zaključku, „ali, ništa više korisniji od saveta prosečnih“.
Drugim rečima, učesnici studije su očekivali najbolje savete od najboljih, ali to su samo njihova očekivanja i uverenja jer se u praksi nije pokazao njihov značajan napredak.
Ko je dobar savetodavac?
Ispostavilo se kao zanimljivo i zagonetno – zašto su učesnici savete eksperata ocenili kao mnogo bolje iako realno nisu bili superiorni i njihova primena nije donela bitno poboljšanje u praksi? Šta je to što se ljudima dopada u savetima naboljih? Zašto njihovi saveti ’bolje zvuče’?
Istraživači su dobili odgovor.
Analizom saveta koji su davali kako najbolji tako i prosečni u svojoj oblasti, došli su do zaključka da oni najbolji ili eksperti kada savetuju daju više podataka i sugestija što ima snažan uticaj na slušaoca. Ovakvi saveti deluju i tako da slušaoci veruju da će im oni doneti poboljšanje.
Zaključak koji će mnoge iznenaditi je da zapravo saveti najboljih nisu najbolji u smislu da primenom u praksi donose daleko više boljitka. Njihovi saveti samo bolje zvuče jer je u njima više detalja.
Istraživači su između redova preporučili:
Ako želite da ovladate nekom veštinom X, budite mudri pa konsultujte se i tražite savete od dobrog učitelja veštine X, a ne od majstora koji je tom veštinom ovladao.
