Dejv Šapel u svom poslednjem (ispalo je i najkontroverznijem) Netflix specijalu “The Closer” imao je jednu rečenicu koju često možemo da čujemo u javnom govoru. Dok je govorio o komentarima na društvenim mrežama, Šapel je rekao nešto što se može prevesti sa “Twitter nije stvarno mesto“ (Twitter is not a real place).
Delovala vam ova rečenica tačno ili ne, mnogi koriste ovu mrežu da izbace svoje frustracije, postanu “uticajni” ali i da dobro zarade. Pogotovo oni koji su prepoznatljivi u javnosti i koje prate milioni ljudi. Ilon Mask, osnivač Tesle, je svoju ljubav prema kriptovalutama iskazivao jedno vreme vrlo agresivno. Svaki njegov tvit uzrokovao je pad ili rast određene kriptovalute. Nedavno preminuli Džon Mekafi, tvorac antivirusnog softvera McAfee, početkom godine optužen je za „hajp“ oko različitih proizvoda na njegovom Twitter nalogu, naročito sa kriptovalutama.
Uticaj na Twitteru naravno da koristi i njen suosnivač Džek Dorsi, ali njegov tvit pre nekoliko dana bio je prenesen od strane svih svetskih medija.
„Hiperinflacija će promeniti sve. To će se uskoro dogoditi u SAD, pa tako i u svetu“, bilo je dovoljno za “hajp” u svim svetskim medijima i naknadnih vesti gde se ekonomisti, pogotovo američki, “ubiše” da objasne da hiperinflacije neće biti.
Za ovo, gledajući određene tokove na američkom i svetskom tržištu, možda i ima osnova. Rast potrošačkih cena u SAD je blizu 30-godišnjeg maksimuma, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je priznao da će inflatorni pritisci „verovatno trajati duže nego što se ranije procenjivalo“. Ali hiperinflacija?
Ekonomista Johns Hopkins univerziteta Stiv Hanke, pokušao je da Dorsiju objasni stvari na njegovoj mreži, pa je tvitovao da bi Dorsi mogao da obrati pažnju šta govori na društvenim mrežama, jer je u “svetskoj istoriji zabeleženo 62 sertifikovanih hiperinflacija, i da trenutno nijedna zemlja nema to iskustvo”.
Dorsi mu je u Twitter elementu odgovorio imodžijem kako umire od smeha.
Ako pogledamo knjige i tražimo definiciju, hiperinflacija je situacija u kojoj privreda doživljava nekontrolisana povećanja cena, obično za više od 50 procenata mesečno ili 1.000 procenata godišnje.
U protekloj deceniji, prema “Tabeli hiperinflacije” Hanke Krusa, široko citiranom izveštaju čiji su koautori pominjani Stiv Hanke i kolega ekonomista Nikolas Krus, bila su samo dva slučaja hiperinflacije, jedan u Venecueli 2016. i drugi u Zimbabveu 2017. godine. Spojiti hiperinflaciju i SAD u istu rečenicu deluje potpuno neverovatno.
Šta je onda razlog ovakve izjave suosnivača Twittera? Nekoliko dana pre ove izjave Dorsi je objavio da njegova druga kompanija Squarre, platforma za obradu debitnih i kreditnih kartica, želi da uđe u rudarenje kriptovaluta. Logično kao zagovornik bitcoina, interes je Dorsija, navode pojedini američki mediji, da američki dolar padne. A Twitter je logično mreža gde to može da se “hajpuje”.
Sa druge strane, ako želi da sazna kako izgleda hiperinflacija, može da pita i bilo kog građanina Srbije koji je tokom devedesetih sastavljao kraj sa krajem, zar ne?
