Vlada Srbije na poslednjoj sednici donela je odluku da domaći ili strani poslodavci koji imaju firmu u Srbiji dobiju subvencije za strane radnike, odnosno one koji u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana.
Još jedan od uslova je i da osnovna mesečna zarada bude veća od 300.000 dinara. Uredba predviđa zapošljavanje onih za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, i gde osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje.
Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.
Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji već primaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.
Rusi?
Kada je reč o tome kome je namenjena ova uredba, Nova ekonomija aludira na manjak IT stručnjaka i veliki broj ruskih kompanija koji je stigao u Srbiju. Među njima oni navode kompanije WarGaming i Yandex koji nameravaju da presele više stotina radnika u Srbiju.
Iz iskustva domaćih advokatskih kompanija za poslovno pravo, procenjuje se da će ruske kompanije ostati u Srbiji najmanje dve godine, ako je suditi po ugovorima za rentanje nekretnina, piše Nova ekonomija.
Nedostatak kadrova
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku za Danas kaže da su ovo“ iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu“.
On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.
“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.
