Džef Bezos je 1998. preko interneta i Amazona prodavao knjige. Danas, kako je rekao saradnicima iz Basecamp kompanije, prodaje ’šta mu god padne na pamet’. Ovaj majstor internet prodaje sa godišnjom neto zaradom (samo od Amazona) od 33 milijarde dolara, na samom je poslovnom vrhu sveta.
Da li je Bezos i koliko pametan (jedno od pitanja koje uvek intrigira medije i njihove verne konzumente), može se pretpostaviti. Ali, sudeći po načinu poslovanja, a i izjavama Bezosovih saradnika, vlasnik Amazona je nenadmašan u odabiru ljudi koji ga okružuju. Za to je, kažu, nesumnjivo talentovan.
Kako ih pronalazi?
Anegdota i Bezosov kriterijum
Postoji anegdota koja kruži Basecamp kompanijom u kojoj je Bezos bio na sastanku pre nekoliko godina i koja se prepričava. Bezos je u razgovoru sa direktorom kompanije Džejsonom Frajdom otkrio kako pronalazi ljude sa kojima direktno sarađuje i kako procenjuje ko ima natprosečne intelektualne sposobnosti. Na kompanijskom blogu Džejson Frajd je napisao:
„Na ovo pitanje Bezos je dao veoma neočekivan odgovor. Za većinu, pa i za mene, to je bilo iznenađenje. Većina misli da je neko natprosečno pametan ako:
- …je uglavnom u pravu, retko greši
- ima obimno znanje i veštine koje se traže
- ima prave odgovore u situacijama suočavanja sa ozbiljnim problemima
- …se njegova predviđanja ispostave tačna“
A šta kaže Bezos?
Bezos je mišljenja da inteligentni ljudi često nisu u pravu. I supotno mišljenju većine, za svoje saradnike bira ljude koji rado priznaju da greše i često menjaju mišljenje.
„Primetio sam da inteligentni ljudi neprestano revidiraju svoje shvatanje stvari. Neumorno iznova razmatraju problem koji ih opseda, a koji su zapravo rešili. Uvek su otvoreni za nove tačke gledišta, nove informacije, ideje, kontradiktornosti i izazove sopstvenom razmišljanju“, rekao je vlasnik Amazona Frajdu.
Mali – veliki umovi
Spremnost i volja da se uzmu u razmatranje nove informacije idu ruku pod ruku sa spremnošću i voljom da se prizna da je starom načinu razmišljanja istekao rok. Ukratko, da bi Bezos nekoga nazvao ’superpametnim’ i tako ga uzeo u razmatranje za svoj tim, taj neko mora često da menja svoje mišljenje.
„Doslednost i konzistencija su bauci i problemi malog uma“, pisao je Emerson, filozof 19-og veka, a njegov naslednik je svakako vlasnik Amazona. I Bezos misli da su nepromenljiv i tvrd stav precenjeni. Kako je posvedočio Frajd, Bezos ne misli da je konstantnost misli pozitivna osobina:
„Savršeno je zdravo, čak i ohrabrujuće, da ideja koje se držite danas bude kontradiktorna sutrašnjoj ideji“ na pomenutom sastanku otkrio je Bezos svom sagovorniku. Tako je i razotkrio svoj prvi kriterijum kada procenjuje budeće saradnike.
Šta to, za razliku od ’malog uma’, radi ’veliki um’ za kojim tragaju ljudi kao što je Bezos:
- Nije uvek u pravu
- Često menja mišljenje jer neprestano revidira staro
- Ima čvrsta uverenja koja nije teško oboriti
- Za svoja uverenja nije čvrsto vezan
- Neumorno je u potrazi za novim dokazima kako bi ispitivao svoje stavove
- Znatiželjan je i raduje se kada spozna da nije u pravu
Zanimljivo bi bilo povremeno sprovoditi male testove sa sagovornicima i pitati ih kada su poslednji put promenili mišljenje. Ako ne mogu da nabroje više situacija kada nisu bili u pravu, vrlo je moguće, sledeći Bezosov kriterijum, da nisu intelektualno jaki kao što se čini.
[…] Izvor:bonitet.com […]