U nastavku teksta je drugi deo razgovora sa prof. dr Oliverom Žižović. Tema su snovi i analiza sveta nova. (ovde možete pročitati prvi deo razgovora)
Olivera Žižović već deset godina po želji dr Ivana Nastović (1932-2013) vodi Centar za dubinsku psihologiju i analizu snova dr Ivan Nastović. Nastavlja tragom ovog iskusnog analitičara i psihoterapeuta koji je svoju karijeru posvetio snovima i vodi grupne i individualne terapije u okviru Centra.
Analiza snova i odnosi sa drugima
Bonitet.com: Koje biste probleme ili teme u snovima naveli kao najčešće u savremeno doba? Postoji li nešto što se može izdvojiti kao zajedničko za snevače današnjice?
„Snovi su direktno povezani sa životom koji se u njima odražava. U naše snove preliva se sve ono što je aktuelno kako u spoljašnjoj tako i u unutrašnjoj realnosti. Postoje, naravno, i snovi koji se bave velikim životnim pitanjima, religioznim ili filozofskim, poput pitanja smisla života, dobra i zla, problemima gubitka i smrti.
Ipak, snovi se najčešće bave međuljudskim odnosima, bilo partnerskim bilo odnosom dece i roditelja, braće i sestara, ili pak odnosima sa drugim važnim osobama, poput prijatelja ili kolega. Jedna od čestih tema u snovima jeste problem separacije, koji je u prvoj polovini života vezan za članove primarne porodice, pre svega roditelje, a u drugoj polovini života za decu. Snovi mlađih osoba neretko usmereni ka prihvatanju i ukorenjivanju u realnost, odnosno realizaciju osobe u spoljašnjem svetu, najpre obrazovno, a potom i profesionalno, porodično ili društveno. Od srednjih godina snovi se sve više okreću unutrašnjim sadržajima, problemu celovitosti, unutrašnjeg rasta i razvoja, kao i pitanjima smisla“, rekla je Olivera Žižović.
O smrti u snovima i dragocenim košmarima
Bonitet.com: Koji je najbolji put da se dođe do poruke koju jedan san nosi? Šta je zapravo noćna mora i da li onaj koji ih sanja treba posebnu pažnju da obrati na takve snove?
„Poruku sna možemo shvatiti samo nakon rada na snu, to jest do nje dolazimo kroz proces tumačenja. Budući da su snovi izraz nesvesnog, njihov jezik se bitno razlikuje od jezika svesti. Moramo, dakle, poznavati jezik nesvesnog i njegove zakonitosti da bismo razumeli snove. Sadržaj koji je u realnosti, recimo, nepoželjan ili strašan, u snu može biti pozitivan, i obratno. Takvi su, na primer, snovi o smrti. Njih snevači uglavnom doživljavaju kao uznemirujuće, mada su oni često pozitivni; sugerišu nam, recimo, potrebu da u nama umre nešto što zbilja treba da umre (a što nas je i dovelo u nezavidnu životnu situaciju), ili je pak reč o nekom našem aspektu od kojeg bi trebalo da se razvenčamo. Uostalom, novog rođenja i vaskrsenja nema bez smrti.
Slično je i sa košmarima, koji su uvek posebno dragoceni. Njih možemo i treba da posmatramo kao svojevrsne elektrošokove koji nas bude i govore nam da nešto u nama ili oko nas nije u redu i da to moramo da promenimo. Košmari nam ne dozvoljavaju da se uljuljkamo u pogrešnom funkcionisanju, već nas primoravaju da obratimo pažnju na nešto što radimo, a pogrešno je ili na nešto što ne želimo da vidimo, a ugrožava nas. Iskustvo pokazuje da kada takve snove protumačimo i prihvatimo njihovu poruku, oni se povlače. U tom smislu košmari su možda i naši najdragoceniji snovi, koje bi trebalo dočekati sa povišenom pažnjom, pa i radošću, a ne sa strahom i potiskivanjem.
Neupotrebljivost sanovnika
Bonitet.com: Imate li neki savet ili preporuku za sve koji sanjaju i nikada nisu analizirali snove, a imaju potrebu i želju?
„Naučno tumačenje snova postoji, kontinuirano se razvija i primenjuje više od sto dvadeset godina, najpre u okviru Frojdove psihoanalize, a potom i Jungove analitičke psihologije i Sondijeve šikzal-analize. Nije suvišno još jednom se osvrnuti na neupotrebljivost sanovnika, za kojima se i dalje poseže po buđenju, u pokušaju da se protumači neki snevni motiv, tema ili simbol. Jer, sudeći po sanovnicima, svi simboli imaju isto značenje za sve ljude, čime se simbol suštinski svodi na znak i time obesmišljava, ukida. Svaki simbol je, međutim, višeznačan i po pravilu ima različito značenje za svakog pojedinca. Štaviše, neretko isti simbol ima drugačiji smisao u različitim snovima iste osobe, kao i u različitim etapama njenog života. U vidu treba imati i to da se nijedan simbol ne može odvojiti od onoga ko ga je sanjao, od njegove životne situacije, asocijacija koje snevač ima na elemente sna, pa je već i stoga uzaludno tražiti značenje određenog simbola u sanovniku.
Simbole u snu ne možemo šablonski tumačiti, već ih moramo staviti u kontekst psihologije snevača i njegove životne situacije, pa i serije snova date osobe. Samo tako možemo doći do pouzdanog i tačnog značenja konkretnog sna. To se odnosi čak i na snevne motive koji su tipični i često se javljaju, poput letenja, padanja, bežanja ili polaganja ispita. Ukratko, neophodan je individualni pristup“, iskustvo je Olivere Žižović, psihoterapeut i analitičar snova.
Analizom snova do boljitka
„Za razliku od sanovnika, naučna analiza snova je dragocena metoda, koja se preporučuje i može se primeniti kod svakog psihički zdravog pojedinca. U vidu treba imati i to da nam osoba može saopštiti samo ono što zna o sebi, dok nam njeni snovi saopštavaju ono što ona ne zna, čega nije svesna, a što je neretko od presudne važnosti i suštinski je određuje.
Potrebno je najpre obratiti pažnju na snove, budući da svaki čovek svake noći sanja u proseku dva sata. Neki od nas ne obraćaju pažnju na snove, dok drugi, usled otpora, odbijaju da čuju i zapamte poruke nesvesnog dela svoje ličnosti.
Po buđenju treba što tačnije zabeležiti san (bez doterivanja, dodavanja sadržaja ili brige o stilu), navesti mogući okidač, odnosno događaj, situaciju ili detalj iz realnosti koji bi mogao biti povezan sa snom, a desio se dan-dva pre. Zatim treba obratiti pažnju na dominantnu emociju, kako onu u snu tako i emociju prisutnu nakon buđenja. Tako dobijamo relevantan materijal za analizu, koja podrazumeva ravnopravni dijalog snevača i tumača, putem kojeg se dolazi do smisla konkretnog sna. Opšti cilj analize snova i osvetljavanja nesvesnih sadržaja jeste postizanje ravnoteže između svesnog i nesvesnog dela ličnosti. U krajnjoj instanci ovakva ravnoteža vodi ka boljem funkcionisanju pojedinca i njegovoj celovitosti, ali i zauzimanju ispravnog psihološkog stava u konkretnim životnim situacijama“, ukratko je Olivera Žižović opisala analizu snova kao jedinu dragocenu metodu.
